Ljudi počinju da preispituju svoje reproduktivne odluke zbog složene zabrinutosti oko klimatskih promena, pri čemu mnogi odlučuju da se odreknu rađanja ili zbog toga smanje broj dece koju imaju, otkriva nova studija istraživača UCL.
Istraživanje, objavljeno u PLOS Climate, je prvi sistematski pregled koji istražuje kako i zašto zabrinutosti u vezi sa klimatskim promjenama mogu uticati na donošenje odluka o reprodukciji.
Tim je ispitao 13 studija, koje su uključivale 10.788 učesnika, koje su sprovedene između 2012. i 2022. godine, prvenstveno u zemljama globalnog severa kao što su SAD, Kanada, Novi Zeland i razne evropske zemlje. Otkrili su da je zabrinutost zbog klimatskih promena tipično povezana sa manje pozitivnim stavovima prema reprodukciji i željom ili namerom za manjim brojem dece ili bez ikakve dece.
U osnovi ovog nalaza bila su četiri ključna faktora: neizvesnost u pogledu budućnosti nerođenog deteta, ekološki stavovi usredsređeni na prenaseljenost i prekomernu potrošnju, zadovoljavanje životnih potreba porodice i politička osećanja.
Termin eko-anksioznost je brzo ušao u javni diskurs, opisujući niz negativnih emocionalnih reakcija uključujući strah, brigu, krivicu i bes kao odgovor na klimatske promene. U 2018, nacionalno reprezentativno istraživanje Njujork tajmsa pokazalo je da je 33% Amerikanaca bez dece starosti od 20 do 45 godina navelo da su „zabrinuti zbog klimatskih promena“ kao razlog zašto nemaju decu.
Od tada se etička zabrinutost za kvalitet života dece u budućnosti sa promenjenom klimom navodi kao primarni razlog zašto pojedinci odluče da nemaju decu. Međutim, tim koji stoji iza ove nove studije želeo je da shvati da li postoji baza dokaza koja podržava tvrdnje da zabrinutost zbog klimatskih promena dovodi do toga da ljudi promene svoje odluke o rađanju dece, i ako jeste, da li su neki drugi motivacioni faktori, osim etičkih briga, ušli u igra.
Nova analiza je pokazala da je u 12 od 13 studija jača zabrinutost zbog klimatskih promena bila povezana sa željom za manjim brojem dece, ili bez ikakve dece.
Jedan od glavnih razloga za to bila je briga pojedinca za svoju decu u svetu pogođenom klimatskim promenama. Međutim, pregled je takođe istakao tri druga faktora, pri čemu je primarna briga bio ekološki uticaj reprodukcije, jer su se ljudi plašili da bi rađanje dece doprinelo prenaseljenosti i prekomernoj potrošnji u svetu sa već iscrpljenim resursima.
U manjoj meri, dve studije u Zambiji i Etiopiji su takođe otkrile da su učesnici želeli da manje dece zadovolji životne potrebe tokom perioda pada poljoprivredne produktivnosti.
Konačno, pojedinci u drugoj studiji imali su političke razloge koji su rezultirali njihovom odlukom da nemaju decu — pri čemu su dva učesnika čak prijavila svoje odbijanje da imaju decu kao metod „udara“ dok se sistemska promena ne donese.
Zanimljivo je da su i ove dve poslednje teme neki učesnici pokrenuli kao razloge za veći broj dece. Na primer, u Zambiji, učesnici su bili zabrinuti zbog svoje sposobnosti da izdržavaju svoju porodicu bez kućnog rada koji im pružaju dodatna deca koja pomažu u kućnim poslovima, kao i u prikupljanju vode i hrane.
Vodeći autor, Hope Dillarstone (bivša studentica magistara na UCL Institutu za globalno zdravlje, rekla je: „Nedavna pažnja medija je posvećena rastućem broju pojedinaca koji svoju zabrinutost zbog klimatskih promena uključuju u svoje planove za rađanje dece. Međutim, bili smo zabrinuti da javnost diskurs je možda previše pojednostavio ovaj odnos.
„Naša prva studija ove vrste pokazuje da postoji složen i zamršen odnos između klimatskih promena i reproduktivnih izbora, sa razlikama uočenim unutar i između zemalja širom sveta.
„Naša analiza pokazuje da ne samo da su mnogi ljudi zabrinuti za dobrobit svoje dece koja odrastaju u svetu neizvesnosti, već i da razmatraju uticaj rađanja dece na životnu sredinu, sposobnost njihove porodice da prežive i svoju politiku.
„Razumevanje zašto neki ljudi odluče da prilagode svoje reproduktivne odluke kao rezultat klimatskih promena može se pokazati kao instrument za oblikovanje javne politike, pokazujući potrebu za saradnjom među kreatorima politike kako bi se ekološki problemi na lokalnom nivou uključili u nacionalne i međunarodne klimatske promene, mentalno zdravlje i seksualnost. i politike reproduktivnog zdravlja“.
Tim sada poziva na više istraživanja na raskrsnici klimatskih promena, mentalnog zdravlja i reproduktivnog donošenja odluka, posebno među veoma pogođenim populacijama Globalnog juga gde trenutno istraživanje nedostaje.
