Glasanje za sudije Međunarodnog suda pravde Ujedinjenih nacija pokazalo je da Rusija i dalje zadržava određeni uticaj u Organizaciji, dok je neuspeh ruskog predstavnika bio porazan poraz Moskve.
To je u komentaru za „Evropsku pravdu“ rekao stalni predstavnik Ukrajine pri UN Serhij Kislica.
Kislica je naglasio da je za Moskvu neizbor njenog kandidata Kirila Gevorgjana „poražavajući poraz“, jer prvi put od 1946. godine njen sudija neće biti zastupljen u najvišem međunarodnom sudu – Međunarodnom sudu pravde UN.
„Ovi izbori su dokazali da Rusija još uvek zadržava određeni uticaj u UN. Uprkos tome, uspela je da dobije 77 glasova (u Generalnoj skupštini. – Red.) – što je mnogo (iako je i fijasko za Moskvu u istorijska retrospektiva UN)“, – objasnio je diplomata.
On je podsetio da je u oktobru na izborima za Savet UN za ljudska prava Rusija dobila 83 glasa – i iako to nije bilo dovoljno za izbor, to je bilo „značajno sa stanovišta procene spremnosti sveta da brani isto ljudska prava.“
„U međuvremenu, na glasanju u Savetu bezbednosti UN, Rusija je pretrpela potpuni poraz: uprkos činjenici da Moskva, kao stalna članica Saveta bezbednosti, ima posebna ovlašćenja i uticaj na druge članice – nije bilo ni jednog kruga u kome dobio je više od pet-šest glasova (od petnaest članova RB – prim. aut.)”, – naglasio je postpredsednik Ukrajine.
Poređenja radi, SAD su dobile 12-14 glasova u svakom glasanju“, dodao je on.
Podsetimo, iz regiona istočne Evrope nominovani su predstavnik Ruske Federacije Kiril Gevorgjan i Rumun Bohdan Auresku. Pobedila je Aureska, za koju je glasalo 117 članova Generalne skupštine.
Bohdan Auresku je bio na čelu Ministarstva spoljnih poslova Rumunije skoro 5 godina – od novembra 2019. do juna 2023. godine, a pre toga godinu dana 2014-2015.
Međunarodni sud pravde UN sastoji se od 15 sudija, a pet novih sudija se bira svake tri godine. Svaki sudija predstavlja određenu regionalnu grupu zemalja i mora da obezbedi podršku članica Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN.
