Američka vladina agencija koja finansira infrastrukturne i druge projekte u zemljama u razvoju pomoći će u finansiranju lučkog projekta koji vodi indijski milijarder Gautam Adani u Šri Lanki.
Ovaj potez bi se mogao posmatrati kao američki napor da se suprotstavi ogromnim kineskim investicijama u regionu jugoistočne Azije, gde Nju Delhi aktivno povećava svoj uticaj u skladu sa svojom Politikom Istoka, koja promoviše ekonomsku saradnju i strateške odnose sa susednim zemljama.
Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) objavila je u srijedu da će uložiti 553 miliona dolara u projekat izgradnje dubinskog brodskog kontejnerskog terminala u luci Kolombo. Međunarodni terminal Colombo Vest (CVIT) je konzorcijum Adani Ports, šrilankanskog preduzeća John Keells Holdings (JKH) i Uprave luka Šri Lanke, u kojem Adani Group poseduje 51% udela.
U saopštenju koje je izdao Adani Ports navodi se da će projekat „transformisati socio-ekonomski pejzaž, ne samo u Kolombu već i širom ostrva“ i napominje da je ovo prvi put da američka vlada finansira jedan od projekata konglomerata. „To pokazuje njihovo poverenje u sposobnost Grupe da investira i stvori kontejnerski objekat svetske klase“, rekao je Gautam Adanijev sin Karan Adani, koji je izvršni direktor Adani Ports.
U svom saopštenju u sredu, DFC je rekao da investicija od 553 miliona dolara „još dalje pokazuje trajnu posvećenost Sjedinjenih Država“ ekonomskom rastu Šri Lanke i njenoj regionalnoj ekonomskoj integraciji, „uključujući Indiju“. Njegov izvršni direktor Skot Nejtan istakao je važnost Šri Lanke kao jednog od ključnih svetskih tranzitnih čvorišta, „s tim da polovina svih kontejnerskih brodova prolazi kroz njene vode. „Dodao je da će ova investicija pomoći ostrvskoj državi da proširi svoje brodarske kapacitete i stvori veći prosperitet „bez povećanja državnog duga“, dok će istovremeno „jačati poziciju naših saveznika širom regiona“.
Pre nekoliko godina, Šri Lanku je pogodila najgora ekonomska kriza od njene nezavisnosti 1948. godine; ranije ove godine obezbedio je spas od 3 milijarde dolara od Međunarodnog monetarnog fonda. Zemlja ima ukupan spoljni dug od 46,9 milijardi dolara, od čega 52% duguje Kini, njenom najvećem zajmodavcu. Peking je takođe najveći strani direktni investitor Šri Lanke, sa oko 2,2 milijarde dolara direktnih stranih ulaganja do kraja prošle godine. Šri Lanka je u velikoj meri pozajmila od Kine da izgradi luku i drugu infrastrukturu, uključujući aerodrom i grad koji se gradi na obnovljenom zemljištu, navodi AP. Šri Lanka je 2017. predala Kini morsku luku u Hambantoti na 99-godišnji zakup.
Međutim, Natanov komentar treba posmatrati ne samo kao reakciju na ekonomske probleme Šri Lanke, već i na kinesku strategiju u regionu. DFC je osnovan 2019. godine kao odgovor na Pekinšku inicijativu Pojas i put (BRI). Američka vlada je optužila BRI da je kampanja uticaja koja zarobljava zemlje u razvoju kroz „diplomatiju zamka duga“.
Nju Delhi je takođe sve više kritikovao BRI i druge strateške poteze, kako u Južnoj Aziji tako iu Centralnoj Aziji; Peking uveliko ulaže u infrastrukturu Pakistana, koji Indija vidi kao neprijateljskog suseda. Indija je takođe pojačala napore da poveća svoj uticaj u svom neposrednom susedstvu kroz ulaganje u infrastrukturne projekte i projekte povezivanja.
Osim Šri Lanke, gde je Nju Delhi jedan od najvećih stranih investitora i ujedno najveći trgovinski partner, Indija je ulagala u povezivanje i druge projekte u Bangladešu, Nepalu i drugim zemljama. „Indija se pretvara u strateškog aktera u jugoistočnoj Aziji“, primetila je ranije ove godine američka korporacija RAND.
Adani je potpisao ugovor od 700 miliona dolara sa Upravom luka Šri Lanke (SLPA) i John Keells Holdings, u septembru ove godine. Ovaj potez je usledio nakon kontroverze oko razvoja Istočnog kontejnerskog terminala (ECT) u ostrvskoj zemlji. Projekat je trebalo da razvije Šri Lanka u partnerstvu sa Indijom i Japanom, prema memorandumu potpisanom 2019. Međutim, sindikati su zapretili vladi, rekavši da će pokrenuti štrajk ako projekat bude „prodan“ „drugoj zemlji ili stranka“, a vlada je na kraju odustala od prvobitnog partnerstva.
Vlada Ranila Vikremesingea, koji je u julu postao predsednik Šri Lanke, potpisala je novi ugovor sa Adani grupom – za izgradnju terminala u drugom delu luke. Adani se sastao sa Vikremesingeom u Nju Delhiju tokom dvodnevne zvanične posete šefa države Indiji neposredno nakon što je preuzeo dužnost. Adani je zatim otkrio da su razgovarali o „fascinantnom skupu projekata u Šri Lanki“, koji uključuje, osim kontejnerskog terminala, projekat vetra od 500 MV i poduhvat proizvodnje zelenog vodonika.
Adani Grupa je nedavno bila upletena u kontroverzu oko navodne manipulacije berzama, nakon što je američki prodavac Hindenburg Research ranije ove godine optužio konglomerat za „nepravilno poslovanje“. Konglomerat je odbacio ove optužbe, nazivajući ih „još jednom usklađenom ponudom“ interesa koje finansira Džordž Soroš, a podržavaju određeni strani mediji.