Ukrajina će biti imovina, a ne teret, kada postane punopravna članica Evropske unije, jer iz ekonomske perspektive, izvor prosperiteta EU je zajedničko tržište, izjavio ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u intervjuu za Euractiv.
„Da smo teret, niko ne bi ozbiljno pričao o članstvu Ukrajine u EU – ne zaboravite da smo nacija od 44 miliona, mi smo veoma veliko tržište. A ekonomski, izvor prosperiteta za EU kakva je sada je zajedničko tržište. Ulaskom Ukrajine zajedničko tržište će se eksponencijalno širiti i donosiće koristi“, rekao je Kuleba.
On je dodao da su Ukrajinci godinama bili frustrirani „nemogućnošću EU da obeća perspektivu članstva“, kao i Zapadni Balkan, pa bi bilo „neodgovoran čin da EU propusti ovu istorijsku priliku da napravi korak ka proširenju, ne samo sa Ukrajinom, već sa svim drugim uključenim zemljama“.
Prema pisanju publikacije, diplomate zemalja članica EU koje snažno podržavaju Kijev očekuju oštru borbu oko predložene revizije budžeta EU, koja uključuje 50 milijardi evra dodatne pomoći Kijevu, posebno nakon što su Mađarska i Slovačka poslale signale o rezervi.
Kuleba je rekao da se „uvek može očekivati prepreka, ali da smo prilično vešti u prevazilaženju bilo koje vrste prepreka“ i naglasio da će biti „ohrabren da vidi da sadašnji lideri to razumeju i da žele da iskoriste ovu priliku“.
U interesu je i Mađarske i Slovačke da Ukrajina bude članica“, uveren je šef MIP-a.
Države članice EU tvrde da blok prvo mora da se reformiše, pre nego što razmišlja o prijemu više članica, što je izazvalo bojazan da bi se to moglo iskoristiti za odlaganje bilo kakvog napretka u približavanju Ukrajine i drugih.
„Sada kada je Ukrajina naterala EU da izađe iz kome proširenja, u najboljem je interesu EU da izbegne drugu vrstu frustracije, a to je dugotrajna reforma. Reforma nije razlog za odlaganje proširenja“, rekao je Kuleba.
Interna beleška, koju je Euractiv video ranije ove godine, naglašava da bi proširenje moglo da ima opipljiv uticaj na dve najveće oblasti budžeta EU – Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i kohezionu politiku.
Kuleba je odbacio te zabrinutosti, ali je priznao da je prilično verovatno da će pregovori o poljoprivredi – oblasti u kojoj je Ukrajina evropska sila – biti teški.
„Ali ako se i Ukrajina i EU budu rukovodile vizijom zajedničkog prosperiteta i bezbednosti, onda ćemo naći odgovore na pitanja i naći ćemo pravi balans.
Ranije ove godine, rekao je on, EU je obećala da će Ukrajini obezbediti milion artiljerijskih metaka u roku od 12 meseci, ali Brisel kasni sa svojim obavezama, što povećava rizik da će ruske snage imati prednost zbog masovnih isporuka municije iz Severna Koreja.
„Trebalo bi da se zapitamo – a ovde ne govorim kao ukrajinski ministar spoljnih poslova, već kao Evropljanin – kako ćemo da pobedimo u svetu kada su oni koji nam se suprotstavljaju jednostavno efikasniji u vojnim stvarima? rekao je Kuleba. „Ne osuđujem niti dovodim u pitanje posvećenost i političku volju EU da pomogne, mi smo duboko zahvalni na toj volji“, rekao je on. „Ali nešto nije u redu u načinu na koji funkcioniše evropska odbrambena industrija.
Prema njegovom mišljenju, jedini način da se poveća proizvodnja je „stvaranje tržišta koje će funkcionisati besprekorno, a Ukrajinu i druge zemlje kandidate već treba smatrati sastavnim delom tržišta“.
Kako je ranije preneo Ukrinform, Evropska komisija je preporučila Evropskom savetu da pokrene pregovore o proširenju sa Ukrajinom i Moldavijom. EK je preporučila i otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, pod određenim uslovima, i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji.
