Alergije na hranu mogu brzo pretvoriti običan obrok u situaciju opasnu po život. Anafilaksa—teška alergijska reakcija koja može uključivati osip na koži, mučninu, povraćanje, otežano disanje i šok—od alergije na hranu šalje 200.000 ljudi godišnje u hitnu pomoć u Sjedinjenim Državama.
Budući da tačno utvrđivanje alergije na hranu može značiti život ili smrt, tačna dijagnoza je kritična.
Oralni izazovi sa ishranom – kada pacijent unese sve veće doze do pune porcije sumnjivog alergena na hranu pod nadzorom lekara – predstavljaju dijagnostički standard jer testovi na alergiju na kožu i krv imaju visoku stopu lažno pozitivnih.
Iako je veoma precizan dijagnostički test, pacijenti često doživljavaju anafilaksiju tokom oralnih problema sa hranom koji zahtevaju injekciju epinefrina.
Tim istraživača Univerziteta u Mičigenu razvio je metod koji meri gubitak vode sa kože kako bi se predvidela anafilaksa tokom oralnih izazova sa hranom pre nego što to postane klinički evidentno.
„Ovaj metod bi mogao da poboljša sposobnost otkrivanja i predviđanja anafilakse tokom oralnih izazova sa hranom pre potrebe za epinefrinom, uveliko poboljšavajući bezbednost i udobnost pacijenata“, rekao je Čarls Šuler, MD, vodeći autor studije i imunolog u Mičigenskoj medicini.
Tokom anafilakse, proširenje ili proširenje krvnih sudova povećava gubitak toplote i vode sa površine kože.
Prethodno istraživanje je procenilo termografiju lica, koja koristi specijalizovanu kameru za otkrivanje toplotnih obrazaca koji se emituju sa kože, kao metod za predviđanje anafilakse.
Međutim, ova metoda zahteva stručnost u optici, strogo kontrolisane uslove i da pacijent mirno sedi duži period – što ovo čini nepraktičnim izborom, posebno za procenu alergija na hranu kod dece.
Istraživači su potvrdili upotrebu transepidermalnog gubitka vode, merenja koja predstavlja količinu vode koja izlazi iz date površine kože na sat, upoređujući njenu sposobnost da otkrije anafilaksiju sa biohemijskim i kliničkim metodama posmatranja.
Otkrili su da se transepidermalni gubitak vode povećava tokom alergijskih reakcija na hranu i anafilakse.
Porast gubitka vode u koži korelirao je sa biohemijskim markerima anafilakse i znatno je prethodio kliničkom otkrivanju anafilakse.
„Transepidermalno merenje gubitka vode može se obaviti u kancelariji bez specijalizovane opreme, pričvršćene na kožu i radi kod dece, što ga čini velikim poboljšanjem u odnosu na prethodne pokušaje metoda ranog otkrivanja anafilakse“, rekao je Šuler.
Šulerova istraživačka grupa trenutno regrutuje učesnike starosti od 6 meseci do 5 godina za pilot kliničko ispitivanje, Predviđanje anafilakse od kikirikija i smanjenje epinefrina, koje prati transepidermalni gubitak vode iz podlaktice tokom izazova alergije na kikiriki.
Rezultati će pomoći da se utvrde vrednosti povezane sa anafilaksijom kako bi se utvrdila „pravila zaustavljanja“ kako bi se okončali izazovi oralne hrane, nadamo se da će se smanjiti potreba za injekcijama epinefrina.