Italijanska vlada pozdravlja plan za slanje migranata na moru u Albaniju kao „istorijski“, ali stručnjaci i opozicioni političari upozoravaju na moguće birokratske prepreke i kršenja ljudskih prava. Ovaj potez deo je napora širom EU da suzbije neregularnu imigraciju, dok druge zemlje, uključujući Nemačku, pooštravaju svoju politiku migracije.
Italijanski premijer Đorđa Meloni najavila je inicijativu u saradnji sa albanskim premijerom Edijem Ramom, koja podrazumeva izgradnju dva centra za smeštaj do 36.000 migranata godišnje na albanskom tlu. Jedan centar na obali služio bi za identifikaciju, dok bi drugi u unutrašnjosti bio namenjen pritvoru. Oba centra bi bila potpuno finansirana od strane Italije i funkcionisala bi pod njenom jurisdikcijom, što znači da bi se primenjivala pravila Evropske unije o azilu.
Ipak, postavlja se pitanje primene italijanske jurisdikcije u Albaniji, a stručnjaci upozoravaju na potencijalne probleme vezane za brzu obradu zahteva za azil i žalbi na naloge o pritvoru migranata smeštenih u drugoj državi. Duži i komplikovani procesi mogli bi neopravdano opteretiti migrante.
Italijanske opozicione stranke osuđuju planove kao deportaciju, dok je šefica Agencije UN za izbeglice (UNHCR) u Italiji, Kjara Kardoleti, istakla da je albanska shema prihvatljiva samo ako se u potpunosti poštuje Konvencija UN o izbeglicama i ako Italija ne prebacuje odgovornost za azil na Albaniju.
Meloni tvrdi da bi albanski centri trebalo da budu u funkciji na proleće 2024. godine, ali Evropska komisija još nije donela konačnu odluku o usklađenosti inicijative sa pravom EU.
