Jagode mogu smanjiti rizik od demencije i poboljšati raspoloženje kod ljudi čije starost i metaboličko zdravlje predisponiraju na kognitivni pad.
Istraživanje koje je trajalo 12 nedelja pokazalo je da su ljudi srednjih godina sa prekomernom težinom sa znacima insulinske rezistencije koji su jeli ekvivalent od jedne šoljice jagoda svakog dana imali bolje pamćenje i manje simptoma depresije u poređenju sa kontrolnom grupom.
Pored demencije, metabolički poremećaji poput insulinske rezistencije, gojaznosti i srodnih zdravstvenih problema postaju sve češći. Nedostatak osetljivosti na insulinski hormon utiče na skoro polovinu američke populacije starije od 60 godina, i to je faktor rizika za demenciju kasnije u životu.
„Ova studija je procijenila da li konzumiranje jagoda može poboljšati kognitivne performanse i metaboličko zdravlje u ovoj populaciji i, ako jeste, da li može postojati povezanost između kognitivnog poboljšanja i smanjenog metaboličkog poremećaja“, kaže neuronaučnik Robert Krikorian sa Univerziteta u Sinsinatiju.
Krikorian i njegov tim u SAD regrutovali su 30 odraslih, uglavnom žena, starosti od 50 do 65 godina sa blagim kognitivnim oštećenjem i indeksom telesne mase (BMI) koji ih je svrstao u kategoriju prekomerne težine.
Od njih je zatraženo da izbegavaju konzumaciju jagodičastog voća bilo koje vrste dve nedelje pre studije, dok su tokom studije dobijali ili 13-gramski dodatak u prahu pravih jagoda ili placebo da jedu svaki dan. Izvršne sposobnosti učesnika, pronalaženje reči, funkcija dugoročne memorije i raspoloženje su procenjeni putem kognitivnih testova pre i posle studije, a istraživači su pratili metaboličke podatke.
Oni kojima je dat placebo nisu bili tako dobri na testu odloženog prepoznavanja, koji meri nešto što se zove interferencija pamćenja. Međutim, smetnje u memoriji su smanjene kod onih koji su dobili prah od jagode, što sugeriše da su bili u stanju da ignorišu nevažne podatke.
„Smanjena interferencija u pamćenju se odnosi na manje zabune semantički povezanih pojmova na testu učenja liste reči“, objašnjava Krikorian. „Ovaj fenomen generalno se smatra da odražava bolju izvršnu kontrolu u smislu otpora upadu neciljnih reči tokom testiranja memorije.“
Učesnici koji su davali prah od jagode su takođe prijavili niže simptome depresije, što ukazuje na bolje emocionalno suočavanje i izvršne sposobnosti; odnosno bolja sposobnost upravljanja svakodnevnim aktivnostima i društvenim odnosima i poboljšana kontrola odgovora i veća fleksibilnost.
Istraživači primećuju da starost i insulinska rezistencija verovatno imaju blago narušenu izvršnu funkciju kod mnogih učesnika, što sugeriše da je ‘tretman’ donekle korigovao postojeći nedostatak. Ne znaju da li bi jagode poboljšale funkciju kod onih bez oštećenja.
„Izvršne sposobnosti počinju da opadaju u srednjim godinama, a višak masnog tkiva u stomaku, kao kod insulinske rezistencije i gojaznosti, ima tendenciju da poveća upalu, uključujući i mozak,“ dodaje Krikorian.
„Dakle, korisni efekti koje smo primetili mogli bi biti povezani sa umerenošću upale u grupi jagoda.“
Studija istih istraživača i nekih kolega iz 2022. otkrila je da su u sličnoj grupi ljudi, oni koji su jeli borovnice svaki dan imali smanjen nivo interferencije pamćenja.
„I jagode i borovnice sadrže antioksidante zvane antocijanini, koji su uključeni u razne zdravstvene prednosti bobičastog voća kao što su metabolička i kognitivna poboljšanja“, kaže Krikorian.
Druga istraživanja o jagodama u ishrani su otkrila metabolička poboljšanja, uključujući niži insulin, ali ova studija nije pronašla metabolički efekat.
„Neočekivano odsustvo koristi u pogledu metaboličke funkcije može odražavati nižu dozu antocijanina korišćenih u ovoj studiji u poređenju sa drugim ispitivanjima koja istražuju metaboličku i kognitivnu funkciju“, piše tim.
Krikorian i tim ne mogu da izvuku široke zaključke iz svojih nalaza zbog male veličine uzorka, kratkog trajanja i ograničene regulacije ishrane učesnika. Proučavanje efekata hrane – koja se nikada ne konzumira izolovano – na zdravlje je teško, jer su naša tela složena sa složenim nutritivnim zahtevima.
Osim mogućih kognitivnih prednosti, stručnjaci generalno preporučuju raznoliku i uravnoteženu ishranu – koja može uključivati jagode kao odličan izvor vitamina C – kao najbolji pristup za dobijanje vitamina, minerala i hranljivih materija koje su nam potrebne.
„Ova razmatranja naglašavaju potrebu za daljim istraživanjem zdravstvenih i neurokognitivnih koristi povezanih sa suplementacijom jagode koristeći različite doze, veće uzorke i periode intervencije različite dužine“, zaključuju autori.