Podrška G7 Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom neće uticati na intenziviranje bliskoistočnog sukoba, rekao je Japan u utorak dok su se ministri spoljnih poslova grupe pripremali za virtuelne razgovore sa Kijevom tokom sastanka u Tokiju.
Grupa sedam (G7) bogatih nacija – Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države – kao i Evropska unija, sastaju se u Tokiju 7-8. novembra da razgovaraju o pitanjima uključujući ruski rat u Ukrajini i kriza Izraela i Gaze.
„Naša posvećenost da nastavimo sa strogim sankcijama Rusiji i snažna podrška Ukrajini uopšte nije pokolebala, čak i kada se situacija na Bliskom istoku zaoštrava“, rekla je japanska ministarka spoljnih poslova Joko Kamikava na konferenciji za novinare.
Ona je rekla da G7 dogovara virtuelni sastanak sa ukrajinskim predsednikom Dmitrom Kulebom koji će se održati tokom sastanka u Tokiju.
Zemlje G7 priznaju da se Rusija dugoročno prilagođava svom ratu u Ukrajini i za to je potrebna trajna vojna i ekonomska podrška Kijevu, rekao je visoki američki zvaničnik nakon sastanka ministara spoljnih poslova bloka u septembru.
Grupa je bila na čelu sankcija Rusiji otkako je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se iznenada pojavio na samitu lidera G7 u Hirošimi u maju.
U poslednjem potezu koji ima za cilj da okrene ekonomske šrafove Rusiji, grupa razmatra predloge za uvođenje sankcija ruskim dijamantima.
Japan je takođe u utorak rekao da će biti neizbežan udarac američkih sankcija na projekat Arctic LNG 2 u Rusiji, u kojem japanske kompanije Mitsui & Co (8031.T) i JOGMEC imaju kombinovani udeo od 10%.
Čini se da se G7 pokazalo lakšim za pronalaženje njenog glasa o Ukrajini nego da se uhvati u koštac sa rastućom krizom Izraela i Gaze koja je odnela hiljade života civila i preti da se prelije u regionalni sukob.
Otkako je izbio rat, G7 je izdala samo jednu zajedničku izjavu o sukobu, koja iznosi nekoliko rečenica. Ostali članovi grupe dali su odvojena saopštenja.
U Tokiju, G7 planira da prenese potrebu za pauzom u borbama i omogućavanjem humanitarnog pristupa Gazi, koju je Izrael bombardovao u znak odmazde za napad Hamasovih militanata na južni Izrael 7. oktobra u kojem je poginulo 1.400 ljudi, rekao je Kamikava.
Zdravstveni zvaničnici u Gazi kažu da je više od 10.000 Palestinaca, uglavnom žena i dece, do sada ubijeno u izraelskom bombardovanju.
Predsedavajući G7 Japan je zauzeo oprezan pristup krizi, odupirući se pritiscima da se uskladi sa proizraelskim stavom svog najbližeg saveznika, Sjedinjenih Država, kažu zvaničnici i analitičari.
Podele G7 takođe su evidentne u Ujedinjenim nacijama, pri čemu je Francuska glasala za rezoluciju kojom se poziva na humanitarno primirje u sukobu 26. oktobra, SAD se tome protive, a ostale članice grupe uzdržane.
Dogovaranje konkretnih formulacija o pravu Izraela da se brani i zabrinutosti zbog civilnih žrtava u Gazi mogli bi biti među težim pregovorima, kažu zvaničnici i analitičari.
„Iako ćemo se uzdržati od pravne ocene delovanja izraelske vojske, generalno govoreći, osnovne norme međunarodnog humanitarnog prava se moraju poštovati“, rekao je Kamikava.
Ministri inostranih poslova G7 pripremaju „neku vrstu izjave“ koja će biti izdata nakon pregovora u Tokiju, rekao je Kamikava odbijajući da komentariše njen sadržaj.
