Globalni pregovarači o klimi postigli su okvir za fond koji će pomoći ugroženim nacijama da se izbore sa gubicima i štetom od sve ekstremnijih vremenskih uslova, iako je napredak bio poremećen prepirkom oko tačnog načina na koji će se program finansirati.
Delegati koji su se sastali u Abu Dabiju složili su se kasno u subotu da će Svetska banka biti domaćin novog Fonda za gubitke i štete na privremenoj osnovi na četiri godine — što je prekinulo ćorsokak nakon višemesečnih pregovora. Oni su takođe postavili osnovne smernice za finansiranje, a razvijene zemlje su pozvane da pruže podršku. Diskusija se zatim kreće na samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama poznat kao COP28, koji počinje u Dubaiju kasnije ovog meseca.
„Milijarde ljudi, životi i sredstva za život koji su ranjivi na efekte klimatskih promena zavise od usvajanja ovog preporučenog pristupa“, rekao je sultan Al Džaber, kandidat za predsednika COP28. Dokument je „jasan i jak“ i „utire put dogovoru“, rekao je on.
Aktivisti za ljudska prava i predstavnici siromašnijih zemalja rekli su da su razočarani što su otišli bez obaveze za trenutnu i značajnu infuziju novca, a tenzije sada prete da se preliju na šire pregovore o klimi. Čak i kada je pakt postignut, vodeći američki predstavnik prigovorio je da on ne odražava konsenzus.
Siromašne nacije su tražile specifičan jezik koji je jasno stavio do znanja da teret finansiranja pada na bogate nacije koje su izgradile svoje ekonomije sagorevanjem fosilnih goriva—i koje su danas ispustile većinu gasova staklene bašte u atmosferu. Ugrožene zemlje nisu bile voljne da pozicioniraju fond u okviru Svetske banke zbog zabrinutosti da će dati dovoljno prioritet klimatskim akcijama.
Komitet je „ispunio svoj mandat, ali to je bila nešto najdalje od uspeha“, rekao je Brendon Vu, direktor politike i kampanja u ActionAid-u u SAD. „Zemlje u razvoju pokazale su ogromnu fleksibilnost, dajući ustupke od samog početka“, ali su se razvile nacije „jednostavno kopali u petama“.
Konačni jezik ne zahteva trenutnu kapitalizaciju fonda i ne ukazuje na nameravani obim tih doprinosa, rekao je Hardžit Sing, šef globalne političke strategije u Climate Action Netvork-International.
„Tražimo samo prazan bankovni račun“, rekao je Sing u intervjuu. „Ne ide dovoljno daleko da podrži zajednice koje se sada suočavaju sa klimatskim vanrednim situacijama“ i odgovori na potrebe koje „već idu u stotine milijardi dolara“.
Aktivisti za ljudska prava krivili su SAD i druge razvijene nacije za borbu protiv jezika koji bi naveo da bogati, istorijski zagađivači imaju obavezu da uplate u fond.
Prepirka oko toga gde da se smesti fond „odvlači pažnju od stvarnog zadatka“ i osigurava fond „koji bi obezbedio efikasan lek za zajednice koje trpe štetu od klimatske krize“, rekao je Lijen Vandam, viši aktivista Centra za pravo životne sredine.
Kina i Saudijska Arabija takođe su se gnušale da uplate u takav fond, tvrdeći da se još uvek razvijaju i da zemlje odgovorne za najveći deo istorijskih emisija treba da finansiraju inicijativu.
Avinaš Persaud, izaslanik za klimu premijerke Barbadosa Mije Motli, rekao je da ta ostrvska država ima rezerve prema sporazumu za koji je rekao da predstavlja „međusobnu nelagodu“ i da je „težak i izazovan ishod“. Ali on je naglasio da to ipak predstavlja „pozitivan korak napred“.
„Neuspeh bi definitivno bacio dugu senku na COP“, rekao je Persaud u telefonskom intervjuu.
SAD su se uspešno zalagale za jezik koji jasno stavlja do znanja da fond može da prima novac iz širokog spektra izvora – držeći vrata otvorenim za prihode od mehanizama za određivanje cena ugljenika i filantropskih donacija – nakon što su tvrdili da nijedna vlada nema dovoljno resursa da isporuči ono što je potrebno. Ali SAD su izgubile svoju ponudu za jezik koji bi jasno doprineo da su doprinosi čisto dobrovoljni.
Tekst ne odražava konsenzus u pogledu potrebe za jasnoćom o dobrovoljnoj prirodi doprinosa, rekao je zvaničnik američkog Stejt departmenta.
Fond je jedno od najvećih političkih podela sa kojima se suočava samit COP28, a zemlje mogu usvojiti okvir ili insistirati da ponovo otvore tekst za dalje izmene. Zemlje u razvoju su se u početku protivile tome da Svetska banka bude domaćin ovog objekta zbog nedostatka poverenja da se institucija dovoljno promenila da podstakne klimatske akcije.
