Neko bi mogao automatski da poveže fenomen slušanja nepostojećih glasova sa neurološkim stanjima kao što je šizofrenija. Međutim, sada se pokazalo da pod određenim uslovima svako može da čuje glasove kojih nema.
Naučnici sa Federalnog politehničkog univerziteta u Lozani u Švajcarskoj i oni sa Univerziteta Savoja Mon Blan u Francuskoj želeli su da istraže šta izaziva slušno-verbalne halucinacije – odnosno situacije u kojima osoba čuje glas, a ne govori niko.
Prethodne studije su ukazale na to da su ove halucinacije prouzrokovane ili nesposobnošću osobe da se pravilno distancira od okoline ili snažnim verovanjem ili pretpostavkom koja prevazilazi ono što se stvarno dešava u okruženju. Tim je želeo da testira obe hipoteze.
„Ovde smo razvili novu metodu izazivanja slušno-verbalne halucinacije u kontrolisanom laboratorijskom okruženju integracijom metoda percepcije glasa sa senzomotornom stimulacijom, što nam omogućava da istražimo obe glavne metode“, pišu naučnici u svom radu.
Tim je prilagodio tehniku koju su ranije koristili, a kada su učesnici pritisnuli dugme ispred sebe, robotska ruka ih je bocnula u leđa. U ovom novom eksperimentu koji je uključivao 48 učesnika, kašnjenje bockanja je bilo različito, a volonteri su nosili slušalice koje su slušale umirujuće zvukove i buku poput vodopada i povremeno bi čuli glasove – i svoje i tuđe.
Kao i kod prethodnog testa pritiska na dugme, učesnici su prijavili da osećaju prisustvo iza sebe zbog bockanja, a neki od njih su takođe rekli da su čuli glasove kroz slušalice kojih nije bilo.
Fenomen slušanja glasova bio je češći ako su učesnici čuli nečiji glas umesto svog i ako je između pritiskanja dugmeta i bockanja ruke bilo dužeg odlaganja. Kao da su učesnici izmislili glas samo zato što su osećali da neko stoji iza njih.
Naučnici veruju da su ovi rezultati dovoljan dokaz da su obe teorije o izazivanju halucinacija tačne: učesnici nisu uspeli da pravilno prate okolinu i bili su pod jakim uticajem opisa onoga što se oko njih dešavalo.
Primetno je da je učestalost glasova kojih nema rasla sa dužinom testova, pa su učesnici češće čuli fantomske zvukove kako se eksperiment privodio kraju, piše Science Alert.
Na kraju krajeva, saznanje šta izaziva ove halucinacije je važno za razumevanje njihove veze sa stanjima kao što je Parkinsonova bolest. To je takođe pokazatelj da ako čujete glas u svojoj glavi, to ne mora biti neposredan razlog za paniku, prenosi Slobodna Dalmacija .
„Pored novine i važnog metodološkog uticaja, ovi rezultati bacaju novo svetlo na fenomen slušnih halucinacija, pružajući eksperimentalnu podršku za obe naizgled suprotstavljene interpretacije“, pišu naučnici u radu objavljenom u „Psychological Medicine“.
