Noviji oralni lekovi za reumatoidni artritis (RA) funkcionišu prilično dobro u „stvarnom svetu“, uprkos nekim sumnjama da bi, prema novoj studiji.
Studija, od 622 odrasle osobe sa RA, otkrila je da većina dobro radi na lekovima koji se zovu JAK inhibitori, relativno nova klasa lekova za artritisno stanje. Uzimaju se na usta, za razliku od mnogih drugih RA lekova, koji se daju injekcijom ili infuzijom.
Tri JAK inhibitora — tofacitinib (Kseljanz), baricitinib (Olumiant) i upadacitinib (Rinvok) — odobrena su u Sjedinjenim Državama. Oni su posebno za ljude sa RA koji ne dobijaju olakšanje ili ne mogu da tolerišu starije lekove za RA.
Ali dok su se JAK inhibitori pokazali efikasnim u kliničkim ispitivanjima, bilo je pitanja o tome da li bi se to prevelo u stvarni svet — gde se često daju pacijentima čiji se RA tvrdoglavo opirao standardnom lečenju.
Novi nalazi—objavljeni 1. novembra u časopisu Rheumatologi—mogu ublažiti zabrinutost.
Istraživači u Japanu su otkrili da su pacijenti koji su uzimali bilo koji od četiri JAK inhibitora koji su tamo odobreni generalno dobro prošli.
Sve u svemu, oko jedne trećine je videlo da je njihov RA ušao u remisiju u roku od šest meseci, a preko 80% je postiglo cilj „niske aktivnosti bolesti“, gde su simptomi uglavnom pod kontrolom.
Zaključak je jednostavan, kaže američki reumatolog koji nije bio uključen u istraživanje.
„Ova studija potvrđuje efikasnost terapije inhibitorima JAK“, rekao je dr Stenli Koen iz Rheumatologi Associates u Dalasu.
To takođe sugeriše da različiti JAK lekovi imaju jednaku verovatnoću da deluju, rekao je Koen. On je primetio da nijedno ispitivanje nije uporedilo lekove, ali su pojedinačne studije svakog leka sugerisale da su podjednako efikasni.
A „iskustva iz stvarnog sveta“, uključujući novu studiju, to potvrđuju, rekao je Koen.
RA je uzrokovan pogrešnim napadom imunog sistema na sopstveno zglobno tkivo, što dovodi do bola, otoka i ukočenosti u zglobovima. Vremenom, ta sistemska upala može hraniti probleme u drugim delovima tela, uključujući srce, pluća, kožu i oči.
Brojni RA lekovi mogu usporiti napredovanje oštećenja zglobova ciljajući delove imunološkog odgovora. Među njima su JAK inhibitori.
Međutim, oni se ne smatraju početnim za RA, rekao je Cohen.
On je ukazao na ispitivanje iz 2021. koje je izazvalo zabrinutost u vezi sa JAK inhibitorima za neke starije pacijente.
Ta studija je uključivala pacijente sa RA starosti 50 i više godina koji su imali najmanje jedan faktor rizika za srčane bolesti ili moždani udar, kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes. Utvrđeno je da oni kojima je davan JAK inhibitor tofacitinib imaju veći rizik od srčanog udara, moždanog udara i određenih karcinoma, u poređenju sa pacijentima koji su primali TNF blokator.
TNF blokatori su stariji lekovi za RA, koji se daju injekcijom ili infuzijom, koji uključuju etanercept (Enbrel) i adalimumab (Humira).
Na osnovu tih nalaza, američka Uprava za hranu i lekove dodala je upozorenje u kutiji svim JAK inhibitorima koji se koriste za RA. Agencija je takođe preporučila da lekari prepisuju JAK inhibitor samo nakon što su pacijenti probali najmanje jedan TNF inhibitor.
Za novu studiju, istraživači predvođeni dr Shinia Haiashi sa Univerziteta Kobe u Japanu analizirali su medicinsku dokumentaciju od 622 RA pacijenata koji su lečeni u sedam medicinskih centara. Svi su primili bilo koji od četiri inhibitora JAK odobrenih u Japanu.
Istraživači su otkrili da je većina pacijenata — oko 90% — i dalje uzimala lekove šest meseci nakon početka. I većina je dobila olakšanje simptoma, ili čak remisiju.
To ipak nije kraj priče. Šest meseci je kratko praćenje, istakli su istraživači, i nije jasno koliko su JAK inhibitori dugoročni.
Osim efikasnosti, ljudi sa RA moraju da razmotre i bezbednost lečenja.
Cohen je primetio da iako su JAK inhibitori povezani sa nekim povećanim rizicima u odnosu na TNF inhibitore, ukupni rizici i dalje izgledaju „prilično niski“.
U ispitivanju koje je podstaklo upozorenje FDA, 3,4% pacijenata sa tofacitinibom imalo je srčani ili moždani udar tokom četiri godine, u poređenju sa 2,5% korisnika TNF inhibitora.
Sve u svemu, rekao je Cohen, rizici JAK inhibitora izgledaju slični onima kod TNF blokatora i drugih „bioloških“ lekova koji ciljaju na osnovnu imunološku aktivnost koja pokreće RA.
Pošto koče deo imunološkog odgovora, svi ti lekovi mogu učiniti ljude podložnijim određenim infekcijama.
Koen je rekao da JAK inhibitori izgleda da nose veći rizik od šindre, što je uzrokovano reaktivacijom virusa varičele (koji, nakon što se osoba zarazi, ostaje u stanju mirovanja u telu).
Ali to se, primetio je Koen, može suprotstaviti vakcinacijom protiv šindre.
Studija nije dobila spoljno finansiranje. Neki Hajašijevi koistraživači dobili su sredstva od farmaceutskih kompanija koje proizvode JAK inhibitore.
