Biti viši tokom života osobe može zaštititi od srčanih bolesti i moždanog udara u kasnijoj životnoj dobi, prema novoj studiji koju je vodio Univerzitet u Bristolu. Istraživanje, koje je analiziralo visinu i genetske podatke na preko 454.000 osoba, objavljeno je na serveru za pre-štampanje medRxiv.
Prethodne studije su sugerisale da povećanje visine može zaštititi od srčanih bolesti, ali da li je to direktan efekat visine tokom detinjstva, dugoročni efekat ostanka visokog u odraslom dobu ili drugi faktori, do sada nije bilo poznato.
Istraživači sa Medicinske škole u Bristolu koristili su naučnu tehniku zvanu mendelska randomizacija koja omogućava naučnicima da razdvoje uticaj visine detinjstva i odrasle osobe na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Pionirski u Bristolu, pristup koristi genetske prediktore kao proksi mere za podršku jačim zaključcima o mogućim uzročno-posledičnoj vezi između izloženosti (detinjstvo i visina odrasle osobe) i rizika od bolesti (kardiovaskularne bolesti).
Koristeći podatke iz studije UK Biobank, tim je identifikovao genetske varijante povezane sa visinom u detinjstvu i odraslom osobom od 454.023 osobe, i genetske markere povezane sa pet tipova kardiovaskularnih bolesti. To uključuje moždani udar, bolest koronarne arterije, bolest perifernih arterija, nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija) i aneurizmu torakalne aorte.
Iz njihovih analiza, rezultati su pokazali da pojedinci koji su viši u ranom životu obično imaju manji rizik od bolesti koronarnih arterija. Međutim, novi dokazi iz ovog rada ukazuju na to da se to verovatno pripisuje pojedincima koji ostaju viši tokom životnog veka — pošto viša deca u proseku postaju viši odrasli ljudi — i da je visina odraslog doba ta koja je u velikoj meri odgovorna za ovaj zaštitni efekat.
Nasuprot tome, rezultati ove studije sugerišu da povećanje visine u detinjstvu takođe može povećati kasniji životni rizik od drugih ishoda kardiovaskularnih bolesti kao što su aneurizma torakalne aorte i nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija), bez obzira na visinu odraslog doba.
Dr Tom Ričardson, počasni istraživač u Bristolskoj MRC Jedinici za integrativnu epidemiologiju i Medicinske nauke u Bristolu, i vodeći autor studije, rekao je: „Naši nalazi sugerišu da viši u detinjstvu može imati dugoročni uticaj na povećan rizik aneurizme torakalne aorte i atrijalne fibrilacije u kasnijoj životnoj dobi. Ovi rezultati naglašavaju potencijalni razvojni mehanizam koji povezuje visinu u detinjstvu i rizik od ovih bolesti, što zahteva dalju istragu budućim istraživanjima.“
