Opšte je poznata činjenica da je voda ključ života na Zemlji. Ali manje je poznato da je samo oko 1 procenat sve vode na planeti slatka voda dostupna ljudima, biljkama ili kopnenim životinjama.
Ostatak je u okeanima, ili zaključan u polarnim ledenim pokrivačima i stenama. U svetu koji se menja u klimi, globalna raspodela tog 1 procenta dobija potpuno novi značaj.
Nova studija je pokazala da se južna hemisfera isušivala više od severne u poslednje dve decenije (2001-2020). Autori sugerišu da je glavni uzrok vremenski fenomen poznat kao El Ninjo, koji se javlja svakih nekoliko godina kada je voda okeana u istočnom Pacifiku toplija nego obično.
Nalazi su zasnovani na podacima sa satelita i merenjima rečnih i potočnih tokova, što je omogućilo autorima da modeliraju i izračunaju promene u dostupnosti vode. Raspoloživost vode je neto razlika između količine vode dovedene u pejzaž, u obliku padavina na kopnu, i vode uklonjene u atmosferu opštim isparavanjem ili biljkama kroz svoje lišće.
Iako južna hemisfera ima samo četvrtinu globalne kopnene površine (bez Antarktika), čini se da ima znatno veći uticaj na globalnu dostupnost vode od severne hemisfere.
Nova analiza otkriva snažno smanjenje dostupnosti vode u Južnoj Americi, većem delu Afrike i centralnoj i severozapadnoj Australiji. Međutim, neki regioni kao što je južni deo Južne Amerike će imati više vode na raspolaganju.
Nasuprot tome, uprkos značajnim varijacijama između regiona, studija sugeriše da je dostupnost vode na severnoj hemisferi više ili manje uravnotežena. Ovo je delimično zbog velikog uticaja čoveka kao što su navodnjavanje, brane i proizvodnja hrane. Takvi faktori su relevantniji na severnoj hemisferi jer tamo živi oko 90 odsto svetske populacije.
Ali zašto je bilo šta od ovog prilično tehničkog modeliranja o dostupnosti vode i sušenju važno? Koje su neke moguće implikacije ako se južna hemisfera suši više od severne?
Deo odgovora leži u regionima koji će verovatno doživeti povećano sušenje. Južna Amerika uključuje amazonsku prašumu, koja je ključni regulator klime, kao i globalno važno stanište za vrste i dom mnogih autohtonih zajednica.
Sušenje prašume bi smanjilo vegetaciju i povećalo rizik od požara. Ovo bi bila loša vest za ljude i životinje koji žive u šumi i imaju potencijal da ispuste milijarde tona ugljenika koji je trenutno zaključan u šumskoj vegetaciji i zemljištu.
Južna Amerika je takođe veliki poljoprivredni izvoznik soje, šećera, mesa, kafe i voća za globalno tržište. Promene u dostupnosti vode povećaće stres na sisteme hrane na globalnom nivou.
Sušenje u većem delu Afrike je takođe pravi izazov. Ovaj ogromni kontinent ima mnogo klimatskih zona i društveno-ekonomskih kontrasta, sa često ograničenim resursima za ublažavanje i prilagođavanje.
Pritisci na sisteme ishrane i staništa će stvoriti dodatni stres širom kontinenta koji već pati od povećanja globalnih cena hrane povezanih sa inflacijom i ratom u Ukrajini.
Prinosi glavne manioke su u padu zbog suše. I izvoz kao što su kafa i kakao takođe bi mogao da se smanji, što bi dovelo do spirale gubitka sredstava za život, siromaštva i gladi.
Severozapadna Australija je jedna od najvećih divljina zemlje. Ali bila bi velika greška smatrati region „praznim“ i samim tim nevažnim u smislu sušenja. (Kao i većina ekoloških pitanja i zabrinutosti, retko je preporučljivo izolovati jedan aspekt od drugog.)
Sušenje će promeniti obrasce vegetacije i dodatno povećati temperature, koje bi mogle biti iznad 35°C u velikim delovima godine do 2100. ako stope emisije i dalje budu visoke. To bi imalo ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i staništa.
Slično tome, sušenje u centralnoj Australiji ima negativne efekte na vremenske prilike i klimu za priobalna područja u kojima se nalazi većina velikih gradova i stanovništva Australije. Trendovi sušenja se takođe javljaju na jugozapadu i jugoistoku zemlje što dovodi do stresa i promena u staništu, šumskih požara, iscrpljenih reka i uticaja na zdravlje ljudi, posebno u urbanim područjima.
Kao i kod mnogih aspekata klime, tačnu prirodu i razmere promena i uticaja je teško predvideti ili modelirati na lokalnom ili regionalnom nivou. Ali ovaj novi dokument ukazuje na jasne promene u obrascima i složenim klimatskim procesima na južnoj hemisferi koji će smanjiti dostupnost vode tokom događaja El Nino.
Sušenje će stvoriti dodatni stres za staništa i vrste u ključnim regionima. Takođe će uticati na ljudsku populaciju sa različitim kapacitetima za prilagođavanje i, na kraju, na naše globalne sisteme ishrane. Iako je južna hemisfera uglavnom voda, ono što se tamo dešava zaista je važno za celu planetu.
