Nemačka je oduvek bila među prvim izborima ljudi koji odlaze iz Srbije u potrazi za poslom, a upravo u toj zemlji aktuelna je tema – nedostatak radne snage. Reformama imigracionog zakona Nemačka pokušava da privuče strane radnike i olakša im potragu za poslom.
Različite su procene o broju ljudi srpskog porekla koji žive u Nemačkoj, a kreću se između 400.000 i 800.000, navodi nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.
Nemačko ministarstvo navodi i da je Nemačka „ključni partner Srbije u EU“.
„Postoje i bliske veze između dve zemlje zbog velikog broja Srba i ljudi srpskog porekla koji žive u Nemačkoj“, dodaje se.
Reforme nemačkog imigracionog zakona biće uvedene u tri faze počev od novembra, piše Euronews .
Prve faze novog zakona koji će olakšati stručnim radnicima van EU da se presele u Nemačku primenjuju se od novembra. Nemačka vlada dala je konačno odobrenje za zakon u julu ove godine, a primenjivaće se u tri faze – u novembru ove, kao i u martu i junu iduće godine.
Novim zakonom žele da privuku stručne strane radnike i nadoknade nedostatke radne snage u zemlji.
Od planova za modernizaciju imigracionog zakona očekuje se da olakšaju radnicima „trećih zemalja“ da rade u Nemačkoj. Mogao bi da poveća broj ne-EU radnika u Nemačkoj za 60.000 godišnje.
Reforme se fokusiraju na radnike sa stručnom, neakademskom obukom. Važeća pravila za kvalifikovane profesionalce sa univerzitetskim diplomama će takođe biti olakšana.
Kao i mnoge zemlje u Evropi, Nemačka se suočava sa manjkom kvalifikovanih radnika.
Prošle godine, manjak radne snage bio je najveći ikada – Institut za istraživanje zaposlenja pronašao je 1,74 miliona slobodnih mesta širom Nemačke.
U julu prošle godine, nedostatak radne snage pogodio je gotovo polovinu ispitanih kompanija, što ih je nateralo da uspore svoje poslove.
Nade su da će se popuniti praznina kvalifikovanim profesionalcima koji dolaze izvan EU.
Nemačka se nada da će nadoknaditi manjak kvalifikovanih radika novom „kartom prilike“.
„Karta šanse“ će koristiti sistem baziran na bodovima da omogući radnicima sa potrebnim veštinama da lakše dođu u Nemačku.
To je deo strategije koju je predložio ministar rada Hubertus Hajl da bi smanjio nedostatak radne snage u zemlji i usmeren je ka ljudima koji još nemaju ugovor u Nemačkoj.
Sistem bodovanja će u obzir uzeti kvalifikacije, profesionalno iskustvo, godine, znanje nemačkog jezika i veze sa Nemačkom, poput članova porodice u toj zemlji.
Svake godine, odrediće se kvote u zavisnosti od toga kojoj industriji su potrebni radnici. Tri od četiri kriterijuma moraju biti ispunjena da bi se prijavilo – diploma ili stručna obuka, tri godine profesionalnog iskustva, znanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj, a mora se biti mlađi od 35 godina.
Trenutno, većina ne-EU državljana mora da ima posao pre nego što se presele u Nemačku. Viza za one koji su u potrazi za poslom već postoji, ali „karta šanse“ bi trebalo da olakša i ubrza proces za ljude koji traže posao u Nemačkoj.
Državljani nekih zemalja sa sporazumima o vizama već mogu da uđu u Nemačku na 90 dana bez vize, ali samo mogu da se zaposle privremeno.
Karta prilike će omogućiti ljudima da dođu i traže posao ili praksu dok su u zemlji, a ne pre toga. Oni koji se prijave moraju da dokažu da mogu da plate svoje životne troškove u međuvremenu.
Tačni detalji će biti formalizovani, a „karta šanse“ se ne očekuje pre kraja ove godine.
Prvo, novi sistem će olakšati ljudima sa profesionalnim iskustvom, pre nego onima sa diplomom, da dođu i rade u Nemačkoj.
Drugo, Nemačka će postati otvorenija za poslovno iskustvo i profesionalne kvalifikacije koje su prepoznate u matičnim zemljama radnika. Trenutno, zemlja je stroga oko toga koje kvalifikacije prihvata.
Treće, biće lakše onima bez poslovne ponude da traže posao u Nemačkoj putem „karte prilike“.
Kvalifikovani tražioci posla sa diplomama ili stručnim potvrdama moći će da ostanu u zemlji godinu dana dok traže zaposlenje. Dok traže posao, moći će da rade do 20h nedeljno.
Pravila će biti olakšana i za one sa poslovnom ponudom i diplomom koja se priznaje. Pragovi zarada će biti spušteni, biće lakše radnicima da dovedu svoje porodice u Nemačku i biće im lakše da dobiju stalni boravak.
Nemačka posebno traži kvalifikovane zanatlije, elektroinženjere, IT stručnjake, negovatelje, medicinske sestre i ugostitelje.
Istraživanje je pokazalo da je uslužni sektor najviše pogođen – posebno industrija smeštaja i događaja.
Slede skladištenje, pružaoci usluga i proizvodnja – posebno u sektoru hrane, opreme za obradu podataka, mašina i metala. Mnoga maloprodajna preduzeća, građevinske kompanije i veletrgovci su prijavili manjke osoblja.
IT stručnjaci sa relevantnim iskustvom dobiće EU plave kartone , čak i ako ne poseduju diplomu, prenosi DW.
Ostala tražena zanimanja navedena na sajtu vlade uključuju lekare i naučnike. Ranije je prijavljen nedostatak metalurških radnika i građevinara. Farmaceutska i hemijska industrija prijavljuju najmanji nedostatak kvalifikovanih radnika. Automobilska i mašinska industrija takođe trpe manje nego drugi sektori.
