Može li prosečna plata, kao što najavljuju iz vlasti, u 2025. godini da premaši hiljadu evra? Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže da to može biti realno, ali da ne smemo da zaboravimo jednu stvar. „Ako te plate obračunavate i izražavate u evrima, i imate istovremeno inflaciju, tih 500 evra pre godinu dana i sada nema istu kupovnu moć. Zbog inflacije koju trpimo 500 evra danas ima 15 odsto manju kupovnu moć nego pre godinu dana – manje možete da kupite sada. Građani najbolje znaju da li im raste životni standard – kad odu da kupe nešto i vide koliko sebi za svoju platu mogu da priušte“, poručio je Šoškić.
Na pitanje da li će inflacija u Srbiji pasti na osam odsto koliko je predvideo MMF, sagovornik N1 odgovara da je moguće „da će se malo smanjiti“.
„Ali, to nije smanjivanje cena – postojaće rast cena, jer postoji inflacija . Stabilizacija je očekivana, mada mi se čini da mi nismo prosto dovoljno učinili na obuzdavanju inflacije. Tu, pre svega, mislim na fiskalni deo, na fiskalnu politiku koja je upravo u jednom predizbonom ciklusu – stalno se se daju neki novi podsticaji kroz rast plata, penzija… To podgreva inflaciju i utiče da Srbija i dalje ima inflaciju među višom u regionu i Evropi, iako smo mogli da budemo među onima sa nižom inflacijom, pošto smo jaki u poljoprivredi i proizvodnji energije“, navodi Šoškić.
Kada se pogledaju samo cifre iz budžeta za 2024. to, kaže Šoškić – ne izgleda loše, ukupan nivo fiskalnog deficita nije previsok.
„Međutim, moramo imati u vidu da se uslovi finansiranja javnog duga zemalja – pogoršavaju. Nismo uradili dovoljno na okretanju naše privrede ka izvozu“, ukazuje Šoškić.
On pojašnjava da će BDP koji se izražava u evrima i dolarima – rasti čak i kad imate realni pad BDP, „zbog činjenice da imamo inflaciju i fiksni devizni kurs“.
„To što sad imamo javni dug u odnosu na BDP u granicama je delom i zbog toga što imamo inflaciju i fiksni kurs“, ističe sagovornik N1.
Procenu da će privredni rast dogodine biti 3,5 odsto Šoškić smatra – suviše optimističnom.
On ukazuje da Srbija i dalje zaostaje za zemljama Centralne i Istočne Evrope – „zapostavili smo obrazovanje, domaće privatne investicije, tavorimo na nivou privrednog rasta nedovoljnim za ono što Srbiji treba“.
Srpska privreda, kako objašnjava, nije u stanju da dovoljno izveze.
„Naši proizvodi nisu dovoljno konkurentni, naše plate rastu brže od produktivnosti rada. To dovodi da, u uslovima fiksnog kursa, sve što se proizvede u Srbiji je skuplje u inostranstvu, a na domaćem tržištu nisu konkurentni proizvodima uvezenim iz inostranstva.
U uslovima inflacije i fiksnog kursa – strani proizvodi su jeftiniji na domaćem tržištu.
„Ako smo se kao zemlja opredelili da je za Srbiju bolji fiksni kurs, mora da se zna šta se u toj situaciji radi s platama. Ili ćemo imati fiksni kurs i voditi računa o konkurentnosti da ne dozvoljavamo da plate rastu brže od produktivnosti rada, ili – ako ćemo da pumpamo plate i dodvoravamo se biračima svaki čas kad su izbori – to će da se reflektuje na pad konkurentnosti domaće privrede, odlazak nekih stranih investitora i dolazak u situaciju da konkurentnost bude ugrožena“, objašnjava profesor Šoškić.
Sukob Izraela i Hamasa, prema mišljenju Dejana Šoškića može da uzdrma svetsku ekonomiju.
„To je j edno vrlo osetljivo mesto u svetu gde imate preklapanje interesa velikih sila, a istovremeno imate i veliku proizvodnju nafte i zemnog gasa u regionu“, navodi Šoškić.
Ono što je, dodaje, u ovom sukobu posebno zabrinjavajuće je neka vrsta homogenizacije među zemljama koje nisu bile homogene, a suprotstavljene su Izrealu.
„Sada imate homogenizaciju svih islamskih zemalja, uključujući i Tursku, i Iran, i Saudijsku Arabiju koje su ranije bile nepomirljive države. To, čini mi se, bitno menja karakter ove krize na Bliskom istoku. I kao i uvek kada se nešto dešava na tom području, veoma brzo se odražava na cene energije, svetsku inflaciju, privredna kretanja u svetu i to su stvari sa kojima mora da se računa“, ističe Šoškić.
On pojašnjava da se to odnosi i na cene nafte i zemljnog gasa.
„Katar je blizu, a veliki je snabdevač. Evropa je sama sebe isključila od snabdevanja energetima iz Rusije. Ako tu dođe do nekog poremećaja, postavlja se pitanje šta će biti sa snabdevanjem energentima Evrope“, ističe Šoškić.
