Nova studija koju su vodili istraživači sa Neurološkog instituta Barou otkrila je da ljudi koji žive u regionima sa srednjim nivoom zagađenja vazduha imaju 56% veći rizik od razvoja Parkinsonove bolesti u poređenju sa onima koji žive u regionima sa najnižim nivoom zagađenja vazduha.
Studija, objavljena u časopisu Neurologija, sprovedena je da bi se identifikovali nacionalni, geografski obrasci Parkinsonove bolesti i da bi se testirala povezanost sa finim česticama u celoj zemlji i regionu.
„Prethodne studije su pokazale da fine čestice izazivaju upalu u mozgu, što je poznati mehanizam pomoću kojeg bi se Parkinsonova bolest mogla razviti“, kaže dr Britani Kržižanovski, istraživač na Neurološkom institutu Barou, koji je vodio studiju.
„Koristeći najsavremenije geoprostorne analitičke tehnike, po prvi put smo uspeli da potvrdimo snažnu nacionalnu povezanost između incidentne Parkinsonove bolesti i finih čestica u SAD.
Studija je takođe otkrila da odnos između zagađenja vazduha i Parkinsonove bolesti nije isti u svakom delu zemlje i da se razlikuje po jačini od regiona. Dolina reke Misisipi-Ohajo identifikovana je kao žarište Parkinsonove bolesti, zajedno sa centralnom Severnom Dakotom, delovima Teksasa, Kanzasa, istočnog Mičigena i vrhom Floride. Ljudi koji žive u zapadnoj polovini SAD su pod smanjenim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti u poređenju sa ostatkom nacije.
„Regionalne razlike u Parkinsonovoj bolesti mogu odražavati regionalne razlike u sastavu čestica. Neka područja mogu imati čestice koje sadrže više toksičnih komponenti u poređenju sa drugim područjima“, kaže Krzizanovski.
Iako autori još nisu istražili različite izvore zagađenja vazduha, Krzizanovski primećuje da postoji relativno velika gustina putne mreže u dolini reke Misisipi-Ohajo, a i pojas rđe čini deo ovog regiona.
„To znači da zagađenje u ovim oblastima može sadržati više čestica sagorevanja iz saobraćaja i teških metala iz proizvodnje koji su povezani sa smrću ćelija u delu mozga koji je uključen u Parkinsonovu bolest“, kaže Krzizanovski.
Geografska studija zasnovana na populaciji identifikovala je skoro 90.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću iz Medicare skupa podataka od skoro 22 miliona. Oni koji su identifikovani sa Parkinsonovom bolešću su geokodirani u okolinu stanovanja, što je omogućilo istraživačima da izračunaju stope Parkinsonove bolesti u svakom regionu. Izračunate su i prosečne godišnje koncentracije finih čestica u ovim specifičnim regionima.
Nakon prilagođavanja za druge faktore rizika, uključujući starost, pol, rasu, istoriju pušenja i korišćenje medicinske nege, istraživači Barou su tada uspeli da identifikuju vezu između prethodne izloženosti osobe finim česticama i kasnijeg rizika od razvoja Parkinsonove bolesti.
„Geografske studije zasnovane na populaciji poput ove imaju potencijal da otkriju važan uvid u ulogu toksina iz životne sredine u razvoju i napredovanju Parkinsonove bolesti, a te iste metode se mogu primeniti i na istraživanje drugih neuroloških zdravstvenih ishoda“, kaže Krzizanovski.
Istraživači se nadaju da će podaci iz ove nove studije pomoći u sprovođenju strožih politika koje će smanjiti nivoe zagađenja vazduha i smanjiti rizik od Parkinsonove bolesti i drugih povezanih bolesti.
„Uprkos dugogodišnjim istraživanjima koja pokušavaju da identifikuju ekološke faktore rizika od Parkinsonove bolesti, većina napora je bila usmerena na izloženost pesticidima“, kaže Krzizanovski. „Ova studija sugeriše da bi takođe trebalo da posmatramo zagađenje vazduha kao doprinosa u razvoju Parkinsonove bolesti.“
