U Los Anđelesu, čovek koji viče „Ubij Jevreje” pokušava da upadne u porodični dom. U Londonu devojkama na igralištu kažu da su „smrdljive Jevreje“ i da treba da se drže dalje od tobogana. U Kini, postovi koji Jevreje upoređuju sa parazitima, vampirima ili zmijama se razmnožavaju na društvenim mrežama, privlačeći hiljade „lajkova“.
Ovo su primeri incidenata antisemitizma, koji su porasli širom sveta od napada Hamasovih naoružanih ljudi na južni Izrael 7. oktobra i rata protiv islamističke grupe koji je Izrael pokrenuo u Pojasu Gaze.
„Ovo je najstrašnije vreme biti Jevrejin od Drugog svetskog rata. Imali smo problema i ranije, ali stvari nikada nisu bile ovako loše u mom životu“, rekao je Entoni Adler, 62, govoreći ispred sinagoge u koju je otišao da se moli u Goldersu Grin, londonski kvart sa velikom jevrejskom zajednicom.
Adler, koji vodi tri jevrejske škole, privremeno je zatvorio dve od njih posle 7. oktobra zbog straha od napada na đake, a pojačao je obezbeđenje u sve tri.
„Najveći strah je da će doći do nasumičnih napada na našu zajednicu, na naše porodice i našu decu“, rekao je on.
U zemljama u kojima su podaci dostupni od strane policije ili grupa civilnog društva, uključujući Sjedinjene Države, Britaniju, Francusku, Nemačku i Južnu Afriku, obrazac je jasan: broj antisemitskih incidenata je od 7. oktobra porastao za nekoliko stotina procenata u poređenju sa isti period prošle godine.
U nekim zemljama, kao što su Sjedinjene Države i Britanija, islamofobični incidenti su takođe porasli od 7. oktobra.
U slučaju antisemitskih incidenata, većina se sastoji od verbalnog zlostavljanja, onlajn uvreda ili pretnji, grafita i narušavanja jevrejske imovine, preduzeća ili sajtova od verskog značaja. Fizički napadi predstavljaju značajan udeo.
Jedna zajednička nit je da se gnev zbog smrti hiljada Palestinaca kao rezultat izraelskog bombardovanja Gaze poziva na opravdanje za verbalnu ili fizičku agresiju prema Jevrejima uopšte, često praćenu upotrebom uvreda i fraza ukorenjenih u dugoj istoriji antisemitizam.
„Kakvo god da imaju mišljenje o sukobu, čak i ako su izuzetno kritični prema politici izraelske vlade, Jevrej je za njih jednak Izraelu, jednak ubijanju palestinske dece“, rekla je politikolog Nona Majer, članica francuskog CNCDH, nezavisnog humanitarnog društva. komisija za prava. Ona je opisivala šta je bilo u glavama onih koji stoje iza antisemitskih incidenata.
Klima straha je gora za mnoge Jevreje nego u prethodnim porastima antisemitizma koji je povezan sa rasplamsavanjem nasilja na Bliskom istoku, delom zbog intenziteta sukoba u Gazi, a delom zbog traume od 7. oktobra.
„Ideja da je Izrael bio krajnje sklonište, ta ideja je potpuno razbijena onim što se dogodilo 7. oktobra“, rekao je Majer.
Najstrašniji antisemitski incident na svetu bio je upad na aerodrom u ruskom regionu Dagestan u nedelju od strane razjarene mase koja je tražila Jevreje da naude nakon što je stigao let iz Tel Aviva.
Rabin Aleksandar Boroda, predsednik Ruske federacije jevrejskih zajednica, rekao je u odgovoru da je antiizraelsko raspoloženje preraslo u otvorenu agresiju prema ruskim Jevrejima.
Šneor Segal, glavni aškenaski rabin Azerbejdžana, rekao je da je incident pokazao da će „antisemiti iskoristiti svaki izgovor – trenutna bliskoistočna kriza je samo poslednja – da terorišu sve manji broj nas koji još uvek imamo” na Kavkazu.
„A gde oni misle da teraju ove Jevreje? Sama zemlja čije postojanje im je tolika gadost!“ rekao je, misleći na Izrael.
Ali bez dostizanja takvih ekstrema, niz incidenata širom sveta pokazuje strahove i tenzije koje utiču na jevrejske zajednice.
U Buenos Ajresu su učenici jedne poznate jevrejske škole zamoljeni da ne nose svoje uobičajene uniforme kako bi se lakše identifikovali, rekli su roditelji. Druge škole su otkazale planirane kampovanje i aktivnosti van svojih prostorija.
Na Univerzitetu Kornel u severnom delu Njujorka, povećana je bezbednost oko Centra za jevrejski život nakon pretnji na internetu, uključujući poziv da se on bombarduje.
U Johanesburgu, propalestinski demonstranti marširali su u subotu do oblasti sa velikom jevrejskom zajednicom, trgajući slike izraelskih talaca u Gazi sa zidova društvenog centra dok se u obližnjoj sinagogi održavala šabatska služba.
„Osećam bes prema ljudima koji pokušavaju da mi ograniče slobodu veroispovesti i slobodu kretanja, uglavnom na osnovu njihovog antisemitizma“, rekao je Akiva Kar, koji je bio u sinagogi kada se incident dogodio.
Zvanični odgovori na porast antisemitizma razlikuju se od zemlje do zemlje.
U Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi, vlasti su uglavnom brzo izrazile snažnu podršku jevrejskim zajednicama, osudile antisemitizam i u nekim slučajevima pojačale bezbednost na relevantnim lokacijama.
U Izraelu, vlada je nakon incidenta u Dagestanu rekla da bi izraelski građani trebalo da „razmotre neophodnost putovanja u inostranstvo u ovom trenutku“ i pozvala Izraelce koji borave u inostranstvu da budu oprezni i da se drže dalje od demonstracija.
U Kini, gde vlada rutinski cenzuriše reči ili fraze koje smatra osetljivim na društvenim mrežama, nije bilo naznaka da je preduzela bilo kakve korake da smanji bujicu antisemitske jarosti na društvenim medijima.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da kineski zakon zabranjuje upotrebu interneta za propagiranje ekstremizma, etničke mržnje ili diskriminacije.
