Australazija je verovatno previdela krizu oprašivanja, prema novom istraživanju objavljenom danas u časopisu Ekologija and Evolucija. Istraživanje, koje je vodio Univerzitet Mackuarie, takođe naglašava hitnu potrebu za intervencijom kako bi se izbegao gubitak biodiverziteta i dugoročna nesigurnost hrane u regionu.
Autori su analizirali hiljade istraživačkih radova o padu oprašivača izazvanim ljudima na globalnom nivou i otkrili da uprkos samo malom delu u kome se pominje Australazija, uzroci opadanja oprašivača na severnoj hemisferi ogledaju se u ovom regionu.
Istraživanja u Evropi i Severnoj Americi otkrivaju da pretnje koje uključuju gubitak prirodnog staništa, klimatske promene, upotrebu pesticida, širenje patogena i uvedene vrste doprinose smanjenju populacije životinja (uključujući ptice i insekte) koje deluju kao oprašivači i u biljkama koje oprašuju. .
„Na prvi pogled izgleda da je Australazija izbegla metak i propustila takozvanu apokalipsu insekata i druge padove oprašivača“, kaže glavni autor počasni profesor Grejem Pajk sa Fakulteta prirodnih nauka Univerziteta Mekveri.
Ali uprkos malo istraživanja o nedostatku oprašivača u Australaziji, tim profesora Pajka je otkrio ozbiljne ekološke pretnje lokalnim oprašivačima koje sugerišu da je kriza oprašivanja u Australiji prošla uglavnom neprimećeno.
„Iste pretnje po životnu sredinu za biljke i njihove oprašivače dešavaju se u ovom regionu — ali nismo pratili njihov uticaj“, kaže on.
Kriza oprašivanja je opadanje obilja — uključujući do tačke izumiranja — životinja koje deluju kao oprašivači i biljaka koje oprašuju.
„Ovo nije trivijalno pitanje“, kaže profesor Pajk. „U Australiji, procenjujemo da 15.000 životinjskih vrsta deluje kao oprašivači biljaka. Pad ovih vrsta oprašivača će kaskadno doći do procenjenih 20.000 vrsta cvetnih biljaka u Australiji koje se oslanjaju na ili imaju koristi od oprašivanja životinja da bi se razmnožavale.
„Ovo uključuje mnoge prehrambene biljke kao što je većina voća i mnogo povrća, od paradajza i pasulja do kafe, jagoda, kanole, pa čak i kakaa – neophodnih za čokoladu, koje se delimično ili potpuno oslanjaju na oprašivanje životinja“, dodaje on.
Profesor Pajk kaže da je potrebno prikupljanje detaljnih taksonomskih i drugih istraživačkih podataka o australijskoj flori i fauni da bi se bolje razumeo položaj regiona i planirale odgovarajuće intervencije.
Koautor studije, dr Kit Prendergast, pomoćni istraživač na Univerzitetu Curtin, kaže da zanemarivanje očuvanja lokalnih autohtonih oprašivača pogoršava krizu oprašivanja. Uvedena evropska medonosna pčela se proširila širom Australije, igrajući ključnu ulogu u oprašivanju nekih useva, ali se takmiči sa domaćim pčelama i drugim oprašivačima i može poremetiti sisteme oprašivanja.
„Trenutno postoji 1.660 autohtonih vrsta pčela koje su opisane, i stotine drugih koje su ostale neopisane. Ulaganje u ove pčele je u velikoj meri zasjenjeno ulaganjem u unesenu medonosnu pčelu“, kaže dr Prendergast.
Koautor studije, vanredni profesor Zong-Ksin Ren, sa Instituta za botaniku Kunming pri Kineskoj akademiji nauka, planira da proširi studiju na Kinu i druge delove Azije.
Autori kažu da region treba da pojača svoju igru u praćenju i poboljšanju uslova za oprašivače kako bi sprečio širok uticaj na bezbednost hrane.
„Zanemarivanje krize oprašivanja u Australaziji moglo bi da odjekne globalno, pa čak i da ugrozi biodiverzitet i snabdevanje hranom“, kaže profesor Pajk.
