Afrika koristi više pesticida, ali nema dovoljno zakona, pravila i politika za zaštitu farmera od štetnih efekata, kaže za SciDev.Net Fredrick Otieno, menadžer rizika od hemikalija i ekološki planer u Centru za ekološku pravdu i razvoj u Najrobiju .
„Iako su mnoge zemlje u nedavnoj prošlosti unapredile svoje regulatorne okvire o pesticidima u skladu sa Kodeksom ponašanja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije o upravljanju pesticidima, njihovo zakonodavstvo se ne bavi na odgovarajući način rizicima koji predstavljaju , posebno za veoma opasne pesticide (HHP)“, kaže Otieno.
HHP su pesticidi koji uzrokuju ozbiljnu i ponekad nepovratnu štetu životnoj sredini i ljudskom zdravlju. Oni rezultiraju milionima slučajeva nenamernog trovanja svake godine, često u zemljama sa nižim prihodima, prema FAO, pri čemu su žene i deca koji rade u poljoprivrednim sredinama najteže pogođeni.
Registracija poljoprivrednih proizvoda za suzbijanje štetočina trebalo bi da bude propisana zakonom, a farmeri bi trebalo da budu u mogućnosti da dobiju dozvole za unos registrovanih pesticida u neku zemlju, kaže Otieno, dodajući da svako ko krši pravila treba da bude kažnjen.
Ali to nije uvek slučaj.
Nadzor nad tržištem radi suzbijanja ilegalnog uvoza i upotrebe u Africi često nedostaje zbog ograničenih resursa, a nelegalna prodaja i upotreba hemikalija su uobičajeni.
Kako bi odgovorile na ovaj izazov, vladine agencije treba da rade zajedno na graničnim prelazima i unutar zemalja kako bi osigurale da registracije pesticida ostanu važeće, kaže Otieno.
„Pesticidni proizvodi ne bi trebalo da održavaju svoj status registracije na neodređeno vreme“, objašnjava on.
„Zakon treba da predvidi periodične preglede registrovanih proizvoda za kontrolu štetočina. Ovo osigurava da se pesticidi koji su problematični u lokalnim uslovima upotrebe mogu identifikovati i deregistrovati ili ograničiti njihovu upotrebu.“
Redovni pregled hemikalija je i dalje izazov u Africi. Međunarodni kodeks ponašanja za upravljanje pesticidima preporučuje da zakoni o pesticidima dozvoljavaju reviziju odobrenih proizvoda za kontrolu štetočina. Ako se pojave nove informacije o tome kako ovi proizvodi utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, zakon bi trebalo da omogući njihovo odjavljivanje.
Mnogi farmeri u subsaharskoj Africi dobijaju pesticide kroz vladine programe i subvencije, ali nemaju svi informacije na dohvat ruke da procene koje su hemikalije bezbedne.
„Da bismo pomogli poljoprivrednicima da znaju koji su pesticidi registrovani, najvažnije je da ažurirana lista pesticida bude javno dostupna i dostupna poljoprivrednicima besplatno“, kaže Otieno.
On dodaje da farmeri i drugi korisnici pesticida treba da znaju kako da provere da li se određeni proizvod nalazi na listi. Neke zemlje koriste kodove za verifikaciju proizvoda.
„Svi prodavci pesticida treba da budu licencirani i da se razvije i primeni program za sprovođenje“, dodaje Otieno.
„Postoji potreba da se ojačaju napori za nadzor tržišta kako bi se osiguralo da se ilegalni — neregistrovani i falsifikovani — pesticidi identifikuju i da se osobe koje ih prodaju krivično gone.
Vlada bi trebalo da radi na postepenom oslobađanju od visoko opasnih pesticida, jer farmeri, posebno mali poljoprivrednici, ne mogu da se zaštite od rizika koji donose.
Otieno savetuje da vlade treba da finansiraju programe prskanja kako bi se osiguralo da samo obučeni radnici kupuju i koriste pesticide. „Ovo će smanjiti nelegalnu upotrebu i prodaju pesticida“, kaže on.
Globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeležavanja hemikalija postavlja standarde kako pesticide treba obeležavati, kako bi se osiguralo da se pravilno koriste.
„Većina etiketa ima informacije o tome kako da ih koristite i šta da radite ako se povredite od njih“, kaže Otieno.
Međutim, većinu vremena etikete ne daju informacije o rizicima i potencijalno štetnim efektima proizvoda—znanje koje je ključno za poljoprivrednike koji kupuju i koriste pesticide.
Otieno kaže da upozorenja na većini etiketa pesticida nisu dovoljna da zaštite ljude od štete koju uzrokuju. Želi da vidi da se svi proizvodi pridržavaju globalnih smernica za označavanje.
Kodeks ponašanja za upravljanje pesticidima kaže da je ponovna procena proizvoda dobar način da se smanji šteta koju pesticidi mogu izazvati kada se koriste.
„Kada se identifikuju rizici po zdravlje ili životnu sredinu za pesticid koji je već registrovan, takve pesticide treba staviti pod reviziju tamo gde je to zakonom predviđeno, ili se organu za registraciju pesticida može podneti peticija da ponovo proceni takve proizvode od strane bilo koje osobe ili organizacije, “, navodi se u kodeksu.
U nekim afričkim zemljama zakon već kaže da se registrovani pesticidi mogu pregledati ako se otkriju nove informacije koje su bile nepoznate u vreme registracije.
Međutim, ove zemlje retko imaju budžet za ponovnu procenu registrovanih proizvoda za kontrolu štetočina kada se pojave nove informacije o rizicima po zdravlje i životnu sredinu.
„Smatram da bi informacije trebalo prijaviti organu nadležnom za registraciju i upravljanje pesticidima ili bilo kom drugom telu koje se može utvrditi korišćenjem kontakt informacija na etiketi pesticidnog proizvoda u nekoj zemlji“, kaže Otieno.
„Ako se informacije prijavljuju samo proizvođaču, ponekad se mogu sakriti i ne objaviti javnosti ili nadležnim organima.
Da bi se ojačali regulatorni okviri, zakoni o pesticidima, pravila i drugi srodni zakoni moraju biti u skladu sa Međunarodnim kodeksom ponašanja za upravljanje pesticidima i te zakone treba redovno revidirati, smatra Otieno.
On želi da vidi da sve vlade zabrane uvoz, širenje, prodaju i kupovinu visoko opasnih pesticida i da redovno pregledaju registrovane pesticide kako bi sprečili štetu po ljude, životinje i životnu sredinu.“ Veoma je važno da se pregledaju registrovani proizvodi za kontrolu štetočina. ponovo tokom procesa obnove i da se HHP definišu u zakonu“, dodaje on.
