Nova studija profesora sa Univerziteta u Birmingemu je po prvi put otkrila kako naša tela prelaze u stresni režim kada slušaju pogrešno korišćenu gramatiku.
Studija „Fiziološki odgovori i kognitivno ponašanje: Mere poznavanja jezika indeksa varijabilnosti srčane frekvencije“ objavljena je u Časopisu za neurolingvistiku. Skup podataka korišćen u studiji dostupan je ovde.
Za istraživanje, profesori Dagmar Divjak, naučni saradnik kognitivne lingvistike i kognicije jezika na Univerzitetu u Birmingemu, i profesor Petar Milin, profesor psihologije jezika i učenja jezika, otkrili su direktnu povezanost između slučajeva loše gramatike i srca ispitanika. Varijabilnost brzine (HRV).
HRV beleži vreme između uzastopnih otkucaja srca. Dužina intervala između uzastopnih otkucaja srca može biti promenljiva kada je osoba opuštena, ali postaje pravilnija kada je pod stresom. Nova studija otkriva statistički značajno smanjenje HRV kao odgovor na gramatička kršenja. Ovo smanjenje odražava obim gramatičkih kršenja, što sugeriše da što više grešaka osoba čuje, njen otkucaj srca postaje pravilniji – znak stresa.
Komentarišući nalaze, profesor Divjak, glavni istraživač studije, rekao je: „Rezultati ove studije u fokus stavljaju novu dimenziju zamršenog odnosa između fiziologije i kognicije. Ovaj odnos je proučavan korišćenjem tehnika koje se kreću od praćenja očiju preko elektroencefalografija do snimanja mozga Ali odnos između kognicije jezika i autonomnog nervnog sistema (ANS) je do sada dobijao manje pažnje.
„ANS se sastoji od dva dela: simpatičkog (SNS) i parasimpatičkog (PNS) nervnog sistema. Jednostavno rečeno, simpatički nervni sistem aktivira odgovor ‘bori se ili beži’ tokom pretnje ili uočene opasnosti, dok parasimpatički nervni sistem kontroliše ‘odmori i vari’ ili ‘hrani i uzgaja’ funkcije tela. Naši nalazi pokazuju da i ovaj sistem odgovara na kognitivne zahteve, a to sugeriše da kognitivni napor odjekuje kroz fiziološki sistem na više načina nego što se ranije mislilo.“
Istraživanje koje je Divjak sproveo zajedno sa profesorom Milinom sa Univerziteta u Birmingemu i dr Hui Sunom, koji je u to vreme radio kao postdoktorski istraživač na projektu, pružilo je prve dokaze koji sugerišu da se HRV može koristiti kao indikator implicitne lingvističko znanje.
Divjak je objasnio: „Vaše znanje o vašem maternjem jeziku je u velikoj meri implicitno, tj. učenje maternjeg jezika nije zahtevalo da sedite i učite, a korišćenje ne zahteva mnogo razmišljanja, ako uopšte i ima. To takođe znači da ćete ga pronaći teško je odrediti šta je tačno ili pogrešno u rečenici i, što je još gore, objasniti zašto je to tako, posebno ako niste imali formalnu jezičku obuku.
„Međutim, tačna procena nečijih jezičkih sposobnosti, bez obzira na godine i fizičke ili kognitivne sposobnosti, važna je za mnoga pitanja koja se odnose na ključne oblasti života koje se odnose na kogniciju, uključujući zdravlje mozga.
„Ova studija nam pruža novu metodu za doticanje aspekata saznanja koji se ne mogu direktno posmatrati. Ovo je posebno vredno u radu sa korisnicima jezika koji nisu u stanju da verbalno izraze svoje mišljenje zbog mladosti ili starosti, ili zbog lošeg zdravlja.“
