Tokom proteklih decenija, Brazil je postao vodeći svetski proizvođač soje, kao i vodeći potrošač pesticida. Uprkos zabrinutosti oko potencijalnih posledica po javno zdravlje, malo se zna o efektima izloženosti pesticidima na opštu populaciju.
Nova studija sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign u saradnji sa Univerzitetom u Denveru i Univerzitetom Viskonsin-Madison razmatra kako ekspanzija soje i povećana upotreba pesticida u brazilskim biomima Cerrada i Amazona koreliraju sa povećanom smrtnošću od raka u detinjstvu.
„Region Brazilske Amazonije prolazi kroz tranziciju sa proizvodnje stoke sa niskim utroškom na intenziviranu kulturu soje uz visoku upotrebu pesticida i herbicida. Ekspanzija se desila veoma brzo, a čini se da obrazovni napori i obuka za aplikatore pesticida nisu odgovarali rastu u upotrebi pesticida. Kada se ne koristi pravilno, postoje zdravstvene implikacije“, rekao je Marin Skidmor, docent na Odseku za poljoprivredu i ekonomiju potrošača, deo Fakulteta za poljoprivredne, potrošačke i nauke o životnoj sredini (ACES) na U. of I.
Skidmore je glavni autor rada, objavljenog u Proceedings of the National Academi of Sciences (PNAS).
„Dok se ova tranzicija dešavala, zabeleženi su slučajevi trovanja pesticidima poljoprivrednih radnika i dokazi o hemikalijama u uzorcima krvi i urina nepoljoprivrednih radnika u okolnim zajednicama“, rekao je Skidmor. „Ovo ukazuje da se ovo uvođenje dogodilo na potencijalno opasan način koji je ljude ostavljao izloženim.
Istraživači su istraživali posledice izloženosti pesticidima po javno zdravlje, fokusirajući se na decu kao najugroženiju populaciju. Posebno su posmatrali smrti od akutne limfoblastne leukemije (ALL), najčešćeg raka koji se prenosi krvlju u detinjstvu.
Njihova studija je zasnovana na podacima o zdravstvenim ishodima, korišćenju zemljišta, površinskim vodama i demografiji u biomima Amazona i Cerrada. Uzorak su prvenstveno činile oblasti koje su klasifikovane kao „ruralne” i koje imaju najmanje 25% površine zemljišta u poljoprivredi.
Proizvodnja soje u oblasti Serado se utrostručila od 2000. do 2019. godine, a u regionu Amazona došlo je do 20-strukog povećanja, sa 0,25 na 5 miliona hektara. Upotreba pesticida u istraživanom regionu takođe se povećala između tri i deset puta tokom perioda. Brazilski farmeri soje primenjuju pesticide po stopi 2,3 puta većoj po hektaru nego u Sjedinjenim Državama.
„Naši rezultati pokazuju značajnu vezu između širenja soje u Brazilu i smrti u detinjstvu od SVE u regionu“, rekao je Skidmor. „Rezultati sugerišu da oko polovine smrtnih slučajeva od pedijatrijske leukemije u periodu od 10 godina može biti povezano sa intenziviranjem poljoprivrede i izloženošću pesticidima.“
Skidmore i njene kolege pokazuju da je povećanje proizvodnje soje od 10 procentnih poena povezano sa dodatnih 0,40 smrtnih slučajeva od SVE dece ispod pet godina i dodatnih 0,21 smrtnih slučajeva mlađih od 10 godina na 10.000 stanovnika. Ukupno, procenjuju da je 123 dece mlađe od 10 godina umrlo od ALL povezanih sa izloženošću pesticidima između 2008. i 2019. godine, od ukupno 226 prijavljenih smrtnih slučajeva od ALL u istom periodu.
Skidmore je naglasio da studija ne pruža direktnu, uzročnu vezu između izloženosti pesticidima i smrti od raka, ali istraživači preduzimaju niz koraka kako bi isključili druga potencijalna objašnjenja. Nisu našli nikakve korelacije između SVIH smrtnih slučajeva i potrošnje soje, promena u socioekonomskom statusu ili prevalencije useva sa nižim stopama primene pesticida.
Istraživači su takođe istraživali kontaminaciju izvora vode kao primarni metod izlaganja pesticidima.
„Tražili smo dokaze o primeni pesticida uzvodno, u vododelnici koja se uliva u region, i otkrili smo da je to povezano sa ishodima leukemije u nizvodnom regionu. Ovo ukazuje da je oticanje pesticida u površinske vode verovatan metod izlaganja“, Skidmore objasnio.
„Oko 50% seoskih domaćinstava u ovom regionu imalo je bunar ili cisternu u vreme poljoprivrednog popisa 2006. godine, čime je ostalih 50% ostalo oslanjajući se na površinsku vodu kao izvor vode za piće. Ako je površinska voda zagađena, pesticidi koja se koristi u proizvodnji soje uzvodno može doći do dece koja žive nizvodno kroz vodene puteve.“
„Naša zabrinutost je da su naši rezultati samo vrh ledenog brega. Izmerili smo jedan mali, veoma precizan ishod. Izloženost pesticidima takođe može dovesti do nefatalnih slučajeva leukemije, a postoji i rizik od uticaja na zajednicu odraslih i tinejdžera. ,“ Ona je rekla.
ALL je bolest koja se veoma leči, ali zahteva pristup kvalitetnoj medicinskoj nezi. U celom regionu Amazona, istraživači su identifikovali samo dva pedijatrijska onkološka centra visoke složenosti, iako druge ustanove takođe mogu da obezbede lečenje. Otkrili su da je povećanje uočenih pedijatrijskih ALL smrtnih slučajeva nakon širenja soje ograničeno na opštine koje su bile udaljene više od 100 kilometara od centra za lečenje.
„Naši rezultati pokazuju da postoji nekoliko načina da se ublaži odnos između izloženosti pesticidima i SVIH smrti“, rekao je Skidmore. „Ovo uključuje obuku i edukaciju poljoprivrednih radnika, pametne propise za upotrebu pesticida i pristup zdravstvenoj zaštiti. Mi se svakako ne zalažemo za prestanak upotrebe ovih inputa. To su važne i vredne tehnologije, ali njima treba bezbedno rukovati i uz neke provere.“
Brazil trenutno razvija program sertifikacije koji zahteva od aplikatora pesticida da prođu obuku i edukaciju o bezbednosti. Takvi programi postoje u mnogim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, gde aplikatori pesticida moraju da budu licencirani i učestvuju u godišnjem programu edukacije i testiranja o bezbednosti pesticida.
„Mislim da postoji jaka svest da je bezbedna upotreba pesticida ono što je najbolje i za poljoprivrednu produktivnost i za zajednice. Ova ekspanzija i procvat soje su na mnogo načina ogromna pobeda za brazilsku ekonomiju“, rekao je Skidmor.
„Želimo da istaknemo da kada se promene dogode brzo, postoje rizici povezani sa tim, a to nije izolovano samo za Brazil. Postoji veliki fokus na intenziviranju poljoprivrede za globalnu bezbednost hrane širom sveta. Moramo da pronađemo ravnotežu gde dobijamo produktivne koristi uz ublažavanje svih potencijalnih rizika.“
„Kada dođe do brzog uvođenja ovih tehnologija u novom regionu, često nerazvijenom ili siromašnom regionu, kako da osiguramo da postoje zaštitne ograde da sprečimo još jedan ovakav slučaj?“
