Insulin ikodek, bazalna injekcija jednom nedeljno za lečenje dijabetesa tipa 1, ima potencijal da bude podjednako efikasna u upravljanju ovim stanjem kao i dnevni tretmani bazalnog insulina, prema istraživanju sa Univerziteta u Sariju. Rezultati jednogodišnjeg kliničkog ispitivanja faze 3 mogli bi da revolucionišu budućnost nege dijabetesa i pomognu milionima ljudi da bolje upravljaju svojim stanjem.
Tokom ove pionirske studije, naučnici iz 12 zemalja na 99 lokacija, predvođeni profesorom Davidom Russell-Jonesom iz Sarija, testirali su efikasnost i sigurnost nedeljne bazalne injekcije ikodeka (dugotrajnog tipa insulina) i uporedili je sa dnevnim bazalna injekcija insulina degludeka kod odraslih sa dijabetesom tipa 1. U obe grupe je korišćen insulin kratkog dejstva za pokrivanje obroka.
Rezultati suđenja objavljeni su u časopisu The Lancet.
Profesor David Russell-Jones, profesor dijabetesa i endokrinologije na Univerzitetu u Sariju i konsultant u Fondaciji Roial Surrei Trust, rekao je: „Mnogi ljudi smatraju da je upravljanje dugotrajnim stanjem kao što je dijabetes veoma teško i prijavljuju da im nedostaju vitalne injekcije insulina.
„Propuštene injekcije mogu uticati na kontrolu glikemije, a nedostatak doslednosti u lečenju je povezan sa povećanim stopama dijabetičke ketoacidoze, ozbiljne komplikacije stanja koja može biti opasna po život. Smanjenje učestalosti injekcija insulina moglo bi da smanji teret lečenja za neki ljudi sa ovim stanjem i poboljšaju kontrolu glikemije.“
Dijabetes tipa 1 nastaje kada telo ne može da proizvede dovoljno hormona insulina, što dovodi do previsokog nivoa glukoze (šećera) u krvi, što dovodi do povećanog rizika od razvoja bolesti srca, očiju i bubrega.
Da bi saznali više o efikasnosti ikodeka, naučnici su regrutovali 582 učesnika sa dijabetesom tipa 1. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe; prvi je dobijao injekcije ikodeka jednom nedeljno (700U/ml), a drugi je primao dnevne injekcije degludeka (100 U/ml), obe u kombinaciji sa aspartom, insulinom kratkog dejstva u vreme obroka.
Nakon 26 nedelja, naučnici su identifikovali HbA1C (protein u crvenim krvnim zrncima sa glukozom vezanom za njega i univerzalni marker za ukupnu kontrolu dijabetesa) kod onih koji su uzimali ikodek smanjio se sa prosečnih 7,59% na početku na procenjenu srednju vrednost od 7,15%, a za degludec, srednja vrednost je smanjena sa 7,63% na 7,10%. Procenjena razlika u tretmanu između njih je 0,05%, što potvrđuje neinferiornost ikodeka u odnosu na degludek, ali sa značajno smanjenom učestalošću injekcija koju pacijenti mogu da kontrolišu.
Naučnici su takođe identifikovali veće stope hipoglikemijskih epizoda (nenormalno nizak nivo glukoze u krvi) u grupi ikodeka u poređenju sa degludekom. Međutim, uprkos višim nivoima u grupi ikodeka, naučnici su primetili da je incidencija bila niska u obe grupe, pri čemu je većina epizoda zahtevala samo oralnu primenu ugljenih hidrata. Za ikodek, vreme ispod 3,0 mmol/L je bilo na pragu međunarodno preporučenih ciljeva tokom nedelja 22–26 i ispod preporučenih ciljeva tokom nedelja 48–52.
Profesor Russell-Jones je dodao: „Ono što smo otkrili je da injekcije ikodeka jednom nedeljno nisu pokazale inferiornost u odnosu na injekcije degludeka jednom dnevno u smanjenju HbA1C nakon 26 nedelja. Iako postoji nešto veća stopa hipoglikemije pod ovim režimom, otkrili smo ovo bi se moglo lako kontrolisati.. Zaključili smo da ovaj novi insulin može imati ulogu u smanjenju tereta dnevnih bazalnih injekcija za pacijente koji leče dijabetes tipa 1.
„Naši nalazi su veoma obećavajući, ali su potrebne dalje analize podataka o kontinuiranom praćenju glukoze i studija u stvarnom svetu.“
