Svakodnevno radimo sa kolegama kako bi nam pomogli da rešimo probleme. Na primer, možemo da razmenjujemo ideje kada razgovaramo o načinima povećanja prihoda ili kada predstavljamo novi proizvod ili uslugu. Kako razvijamo bliže odnose sa kolegama, možemo primetiti kolegu koji često razmišlja van okvira ili uvek vrvi idejama koje pomažu u poboljšanju organizacije. Možda ste čak i osoba sa svim idejama.
Nedavna studija se bavila uticajem kreativnosti saradnika na radne odnose i otkrila nešto zanimljivo: Učesnici su tražili bliži odnos sa kolegama za koje su smatrali da su kreativniji. Štaviše, ispitanici su bili skloniji uspostavljanju bliže veze sa kreativnim kolegom suprotnog pola ili iz druge demografske grupe od njih.
Istraživači Christina E. Shalllei, Sharon M. i Matthev R. Price Chair i profesor organizacionog ponašanja na Georgia Tech Scheller College of Business; Ami P. Breidenthal, docentica poslovnog menadžmenta na Agnes Scott College; i Gamze Koseoglu, viši predavač menadžmenta na Univerzitetu u Melburnu, ispitali su da li su se broj i snaga odnosa kreativnih saradnika povećavali tokom vremena kako ih je tražilo sve više kolega.
Njihov rad „Kada percepcija saradnika kao kreativnog utiče na društvene mreže tokom vremena: Mrežna teorija perspektive socijalnog kapitala“ nedavno je objavljen u časopisu Journal of Organizational Behavior.
Ako bi se mreža kreativnih saradnika povećala, oni su postavili da bi se na saradnika takođe gledalo kao na osobu sa visokim učinkom i da bi joj dao povoljniji položaj u organizaciji, posebno ako organizacija ceni i podstiče kreativnost. Drugim rečima, u organizaciji koja je podsticala kreativnost, što je više saradnika razvijalo odnose sa kreativnim saradnikom, to su drugi više nastojali da urade isto, što je povećalo mrežu kreativne osobe i njen položaj u organizaciji.
Možda je najviše iznenađujuće to što je među njihovim hipotezama kreativni saradnik u manjinskoj grupi i iz druge demografske grupe smatran kreativnijim i doživeo veću popularnost unutar mreže. Ovo je zbog percepcije među kolegama — iu prethodnim istraživanjima — da manjine i oni iz različitih demografskih grupa imaju tendenciju da nude različita gledišta, različite načine razmišljanja i, prema tome, značajnije kreativne uvide.
„Pored poboljšanja mogućnosti veza za zaposlene iz manjina, ovo takođe pruža prednosti zaposlenima u većini jer oni potencijalno mogu imati koristi od učenja iz različitih drugih perspektiva i sticanja resursa od njih,“ rekao je Šali.
Na osnovu njihovih otkrića, kreativni pojedinci na radnom mestu se smatraju veoma cenjenim, što podstiče druge da rade na uspostavljanju bližeg odnosa sa ovim kolegama. Štaviše, kada se mreža kreativnih zaposlenih proširi, može im se ponuditi više prilika u organizaciji, posebno ako organizacija podstiče kreativnost. Pored toga, njihov rad sugeriše da gledanje na kreativnog zaposlenog povećava poverenje u njihove sposobnosti kod sebe i svojih kolega.
Šeli i kolege veruju da bi organizacijama bilo dobro da podstaknu kreativnost na radnom mestu. Istraživači sugerišu da organizacije to mogu postići pružanjem razvojnih mogućnosti koje pomažu da se upoznaju kolege koji se možda ne poznaju i podstiču ih da razgovaraju o potencijalnim rešenjima organizacionih problema. Održavanje brainstorming sastanaka takođe može promovisati kreativnost među radnicima sve dok organizacije obezbeđuju da se sve ideje tretiraju jednako.
„Naši nalazi ističu praktične mogućnosti i za zaposlene i za menadžere da poboljšaju bliskost odnosa, posebno za zaposlene koji se razlikuju od svojih kolega, tako što su kreativni na poslu“, rekao je Šali.