Očekuje se da će smrtni slučajevi uzrokovani kardiovaskularnim bolestima usled ekstremnih vrućina porasti između 2036. i 2065. godine u Sjedinjenim Državama, prema studiji koju su podržali Nacionalni instituti za zdravlje. Istraživači, čiji je rad objavljen u Circulation, predviđaju da će odrasli od 65 i više godina i crnci verovatno biti neproporcionalno pogođeni.
Dok ekstremne vrućine trenutno čine manje od 1% smrtnih slučajeva povezanih sa kardiovaskularnim bolestima, analiza modeliranja predviđa da će se ovo promeniti zbog projektovanog porasta letnjih dana u kojima se oseća temperatura od najmanje 90 stepeni. Ovaj indeks toplote, koji utiče na to kakav je osećaj temperature sa vlažnošću, meri ekstremnu temperaturu.
Starije osobe i crne osobe biće najranjiviji jer mnogi imaju osnovne zdravstvene probleme ili se suočavaju sa socioekonomskim preprekama koje mogu uticati na njihovo zdravlje—kao što je nedostatak klima-uređaja ili život na lokacijama koje mogu da apsorbuju i zadržavaju toplotu, poznatim kao „ostrva toplote“.
„Trećenje zdravlja usled ekstremne vrućine nastaviće da raste u narednih nekoliko decenija“, rekao je Sameed A. Khatana, MD, M.P.H., autor studije, kardiolog i docent medicine na Univerzitetu Pensilvanije u Filadelfiji. „Zbog nejednakog uticaja ekstremne vrućine na različite populacije, ovo je takođe pitanje zdravstvene pravičnosti i moglo bi da pogorša zdravstvene disparitete koji već postoje.
Da bi generisali ova predviđanja, istraživači su procenili podatke na nivou okruga iz 48 susednih država između maja i septembra 2008-2019. Više od 12 miliona smrtnih slučajeva povezanih sa kardiovaskularnim bolestima dogodilo se tokom tog vremena. Koristeći procene modeliranja životne sredine, takođe su otkrili da je indeks toplote porastao na najmanje 90 stepeni oko 54 puta svakog leta.
Istraživači su povezali ekstremne temperature koje su se dešavale tokom svakog letnjeg perioda sa nacionalnim prosekom od 1.651 godišnje kardiovaskularne smrti. Neke oblasti, kao što su jug i jugozapad, bile su pogođene više od drugih, kao što su severozapad i severoistok.
Koristeći analize modeliranja za predviđanje promena u životnoj sredini i populaciji, istraživači su pogledali 2036-2065 i procenili da će svakog leta oko 71 do 80 dana biti 90 stepeni ili toplije. Na osnovu ovih promena, oni su predvideli da će se broj godišnjih smrtnih slučajeva izazvanih toplotom od kardiovaskularnih bolesti povećati 2,6 puta za opštu populaciju — sa 1.651 na 4.320. Ova procena je zasnovana na emisiji gasova staklene bašte, koji zadržavaju sunčevu toplotu, svedeni na minimum. Ako se emisije značajno povećaju, smrtni slučajevi bi se mogli više nego utrostručiti, na 5.491.
Za starije i crne odrasle projekcije su bile izraženije. Među onima koji imaju 65 i više godina, smrtni slučajevi bi se skoro utrostručili, povećavajući se sa 1.340 na 3.842 ako emisije gasova staklene bašte ostanu stabilne – ili na 4.894 ako ne budu. Među odraslim crncima, smrtni slučajevi bi se mogli više nego utrostručiti, popevši se sa 325 na 1.512 ili 2.063.
Upoređujući sadašnju i buduću populaciju, istraživači su uzeli u obzir više faktora, uključujući starost, osnovne zdravstvene uslove i mesto gde je osoba živela.
Većina ljudi se prilagođava ekstremnoj vrućini, jer telo pronalazi načine da se ohladi, na primer kroz znojenje. Međutim, ljudi sa osnovnim zdravstvenim stanjima, uključujući dijabetes i bolesti srca, mogu imati različite odgovore i suočiti se sa povećanim rizicima za srčani udar, nepravilan srčani ritam ili moždani udar.
„Broj kardiovaskularnih događaja usled vrućine utiče na mali deo odraslih, ali ovo istraživanje pokazuje koliko je važno da oni sa osnovnim rizicima preduzmu dodatne korake kako bi izbegli ekstremne temperature“, rekao je Lorens Džej Fajn, dr. u grani kliničkih aplikacija i prevencije, u Odeljenju za kardiovaskularne nauke u Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), deo NIH.
Autori su opisali pristupe hlađenju koje neki gradovi koriste – sadnju drveća za senku, dodavanje centara za hlađenje sa klima uređajem i korišćenje materijala koji reflektuju toplotu za asfaltiranje ulica ili farbanje krovova. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se razumelo kako ovi pristupi mogu uticati na zdravlje stanovništva.
„Pored razmišljanja o uticaju ekstremnih temperatura u SAD, ova vrsta prognoze modeliranja takođe predviđa uticaj koji bi ekstremna toplota mogla imati širom sveta, posebno u regionima sa toplijom klimom i na koje nesrazmerno utiču zdravstveni dispariteti“, rekao je Flora N. Katz, Ph.D., direktorka Odeljenja za međunarodnu obuku i istraživanje u Međunarodnom centru NIH Fogarti.
