Sastoji se od raznih tkiva pripremljenih da nas zaštite od napadača, imuni sistem tela je masa od oko 1,8 triliona ćelija, pokazalo je novo istraživanje.
Ako vam je teško zaokružiti tu zapanjujuću figuru, recite to ovako: kod odraslog muškarca prosečne veličine, te imunološke ćelije zajedno teže oko 1,2 kilograma ili 2,6 funti – što je otprilike isto kao jedan ananas ili šest hrčci. Iako zavisi od veličine osobe (i hrčaka takođe).
Nezadovoljni ranijim procenama, Ron Sender, biolog sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu, i njegove kolege su počeli da izračunavaju koliko imunih ćelija ima u ljudskom telu, gde borave i koliko su zajedno teške.
Sledeći konvenciju, autori su se oslonili na podrazumevani referentni model ljudskog tela – odraslog muškarca od 70 kilograma između 20 i 30 godina – koji ima očigledna ograničenja kada proširuje rezultate na drugi pol, težinu i starost grupe.
Prethodni rezultati imunološkog sistema su koristili različite metode za analizu muškog tela, koje su se uglavnom fokusirale na određena tkiva ili tipove ćelija, ili su proučavale glodare; ograničavajući njihovu generalizaciju na ljude u svim oblicima i oblicima u oba slučaja.
„Uprkos obilju studija koje istražuju ljudski imuni sistem iz različitih uglova, postoji potreba za sveobuhvatnim popisom distribucije i mase različitih tipova imunih ćelija“, pišu istraživači u svom radu.
Jedno goruće pitanje među imunolozima je koji organ je najveći rezervoar imunih ćelija u ljudskom telu. Za gastrointestinalni trakt se često kaže da sadrži najviše imunih ćelija, iako su neke studije pokazale da su limfni čvorovi, a ne creva, najimunogeniji.
Limfni čvorovi su mala tkiva u obliku pasulja duž limfnih sudova gde se imune ćelije zadržavaju pre nego što uđu u krvotok. Ipak, očigledno postoji jaka veza između imunih ćelija u crevima, zdravlja i bolesti.
Sender i njegov kolega Ron Milo, koji je takođe sa Vajcmanovog instituta za nauku, donekle su se proslavili kao biolozi koji broje ćelije, razbijaju brojeve i razbijaju mitove.
Nedavno su revidirali procene o tome koliko bakterijskih ćelija se nalazi u ljudskom telu, otkrivši da nismo u broju od 10:1 kao što se ranije mislilo. Takođe su izračunali koliko često se naše telesne ćelije same obnavljaju: ćelije koje oblažu creva se zamenjuju svakih nekoliko dana, krvne ćelije se menjaju svakih nekoliko meseci, dok druge ćelije, poput neurona, mogu da traju ceo život.
U svojoj najnovijoj studiji, Sender i kolege su sastavili merenja iz prošlih istraživanja i analize uzoraka tkiva kako bi procenili obilje imunih ćelija u celom telu, napominjući kako broj imunih ćelija može da varira u zavisnosti od infekcija, pola, težine i starosti.
Istraživači su ekstrapolirali svoje rezultate među odraslim muškarcima da bi procenili broj imunih ćelija kod odraslih žena i dece, zasnivajući svoje rezultate uglavnom na proporcijama tela.
U poređenju sa muškarcem od 73 kilograma u 20-im godinama, odrasla žena istog uzrasta, teška 60 kilograma, verovatno bi imala oko 1,5 triliona imunih ćelija, što bi dodalo ukupno 1 kilogram. Dete od 10 godina ponovo bi imalo nešto manje: 1 trilion imunih ćelija, težine 600 grama.
Ove rezultate, međutim, treba tumačiti sa oprezom, jer je veća verovatnoća da će žene doživeti autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis i lupus, a imuni sistem dece još uvek sazreva.
Limfociti, koji podižu antitela da neutrališu napadače i podstiču ćelijske napade, čine oko 40 odsto imunih ćelija, pokazalo je istraživanje. Ali pošto su među najmanjim ćelijama u telu, limfociti predstavljaju samo 15 procenata celokupne mase imunog sistema.
Neutrofili, koji se proizvode u koštanoj srži i gutaju bakterijske uljeze, čine još 40 procenata imunih ćelija i 15 procenata ukupne mase sistema.
„S druge strane, makrofagi, dendritične ćelije i mastociti, koji su 3 do 10 puta veći, čine manje od 20 procenata imunih ćelija, ali doprinose preko 60 procenata mase ćelija imunog sistema“, pišu Sender i njegove kolege.
Štaviše, creva čine samo 3 procenta svih imunih ćelija u ljudskom telu, dok se samo 2 procenta nalazi u krvi.
To znači da su najznačajniji imunološki organi zapravo limfni čvorovi, koštana srž i slezina, gde se nalazi većina limfocita i neutrofila. Međutim, creva su dom za većinu plazma ćelija i stoga predstavljaju najveći doprinos imunitetu organizma posredovanom antitelima.