Ljudi i neki kitovi su jedine poznate vrste u kojima ženke žive dugo nakon što prestanu da se razmnožavaju.
Novi članak u časopisu Nauka u četvrtak tvrdi da bi šimpanze sada trebalo da budu dodate na listu, i nudi naznake o evolucionim imperativima iza menopauze kod žena.
„Šimpanze se proučavaju u divljini već duže vreme i možda mislite da više nema šta da naučite o njima“, rekao je stariji autor Kevin Langergraber sa Univerziteta Arizona State za AFP. „Mislim da nam ovo istraživanje pokazuje da to nije istina.
Ogromna većina ženki sisara proizvodi potomstvo do kraja svog života, ali ljudi doživljavaju pad reproduktivnih hormona i trajni prestanak funkcije jajnika oko 50. godine.
Ženke pet vrsta kitova zubatih, uključujući orke i narvale, na sličan način preživljavaju i nakon plodnog doba.
Nije očigledno zašto bi prirodna selekcija favorizovala ovu osobinu, i to samo među nekolicinom vrsta.
Neki naučnici su izneli „hipotezu o baki“ kao moguće objašnjenje: ideju da starije ženke ulaze u post-reproduktivno stanje da bi trošile manje resursa i fokusirale se na poboljšanje šansi za preživljavanje svojih unuka.
U novom radu, istraživači su ispitali stope mortaliteta i plodnosti 185 ženki šimpanzi u zajednici divljih šimpanzi Ngogo u Nacionalnom parku Kibale, Uganda, između 1995. i 2016.
Konkretno, tim je izračunao metriku nazvanu post-reproduktivna reprezentacija (PrR), koja je prosečan procenat životnog veka odraslih koji se provodi u post-reproduktivnom stanju.
Prethodni pokušaji koji su koristili demografske podatke za proučavanje da li su šimpanze prolazile kroz menopauzu bili su ometani slučajnim statističkim metodama, rekao je za AFP vodeći autor Brajan Vud sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, a PrR se pokazao snažnijom merom.
Pokazalo je da su ženke Ngogo šimpanzi — ali ne i druge šimpanze iz drugih populacija — živele u proseku 20 procenata svojih odraslih godina u postreproduktivnom stanju, samo malo ispod onoga što je primećeno kod ljudi.
Da bi se isključila mogućnost da je, recimo, spolno prenosiva bolest prošla kroz zajednicu izazivajući masovni sterilitet kod starijih žena u prošlosti, tim je upario demografske podatke sa hormonskim statusom.
Uzeli su uzorke urina od 66 žena u rasponu starosti i reproduktivnog statusa, i izmerili nivoe gonadotropina, estrogena i progestina, otkrivši da hormonski obrasci blisko odražavaju ono što je viđeno kod ljudskih žena koje su doživele tranziciju u menopauzi.
Ipak, slučaj menopauze kod šimpanzi nije sasvim zatvoren, kažu autori, nudeći dva moguća tumačenja.
Utvrđeno je da divlje životinje imaju značajan post-reproduktivni životni vek u zatočeništvu gde su zaštićene od predatora i bolesti, i moguće je da su Ngogo šimpanze na sličan način iskusile neobično povoljne uslove, kao što je odsustvo leoparda koji su lovljeni do izumiranja u toj oblasti .
Alternativno, udaljene Ngogo šimpanze mogu biti tipičnije za istorijske populacije koje nisu bile dotaknute ljudskim aktivnostima kao što su lov i seča.
Ako je to tako, rekao je Vud, onda naučnici moraju da ažuriraju svoje evolucione teorije o menopauzi.
U društvu šimpanzi, ćerke napuštaju zajednicu u kojoj su rođene, dok se muškarci koji ostaju pare promiskuitetni.
To znači da mužjaci ne znaju ko su njihovi potomci, a prema tome, bake ne znaju koji su njihovi unuci — tako da se „hipoteza o baki“ neće primeniti.
Umesto toga, Vud je rekao da je menopauza možda evoluirala kako bi se smanjila konkurencija za ograničene mogućnosti razmnožavanja između starijih ženki i njihovih ćerki.
Kada ženka šimpanze prvi put uđe u novu grupu, ona počinje sa niskim nivoom povezanosti sa drugim članovima, mada se to vremenom povećava kako se razmnožava.
Pošto su njeni geni do tada široko rasprostranjeni, ona ima manje koristi u sukobu razmnožavanja sa mlađom ženkom.
Dan Franks sa Univerziteta u Jorku, koji je proučavao kitove ubice u postmenopauzi, opisao je studiju kao „fascinantnu“.
„Ovo istraživanje predstavlja prvi slučaj menopauze koja se javlja kod neljudskih primata u divljini“, rekao je on, dodajući da je druga interpretacija koju su ponudili autori „mamljiva“ u smislu evolucionih implikacija.
Autori se nadaju da će ovo pitanje dalje proučiti među bonobama, koji su zajedno sa šimpanzama naši najbliži rođaci u životinjskom carstvu.
