U dve godine između juna 2014. i maja 2016, svetski lideri su se okupili i usvojili znameniti Pariski sporazum, a globalni prosečni nivo mora porastao je za neverovatnih 15 milimetara ili 0,6 inča.
Iako taj porast nije mnogo veći od dužine nokta, to je zapravo bio zastrašujući skok u dugoročnim trendovima za koji nova studija sugeriše da je vođen posebno ekstremnim i neobičnim klimatskim periodom.
Prosečan globalni nivo mora porastao je za preko 9 centimetara (oko 3,5 inča) od 1993. godine, prve godine kada su NASA sateliti kružili našom planetom prateći promene nivoa mora.
Iz tih dugoročnih skupova podataka, naučnici su procenili da bi globalni srednji nivo mora trebalo da poraste za oko 4 milimetra godišnje tokom perioda 2014-2016 – ali je globalni nivo mora porastao, u proseku, skoro dvostruko više nego što se očekivalo u to vreme: 15 milimetara umesto očekivanih 8 (0,3 inča).
Nova studija tima okeanografa iz Francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) povezala je taj iznenadni skok sa uzastopnim El Ninjo događajima u Tihom okeanu, koji su, čini se, ubrzali porast nivoa mora pomeranjem obrazaca padavina i isušivanja Amazonskog basena.
El Ninjo je jedna faza El Ninjo južne oscilacije (ENSO), nepravilne promene u obrascima vetra i temperaturama površine mora koje se ljuljaju napred-nazad preko tropskog Tihog okeana. Promena pasata gura toplu vodu ili ka zapadnoj obali Amerike (kao što se dešava u El Ninju) ili ka Aziji (u La Ninji, suprotna faza).
Dva uzastopna događaja El Ninjo u 2014-2015 i 2015-2016 poklopila su se sa porastom globalnog srednjeg nivoa mora od 15 milimetara. Događaj El Ninjo 2015-2016 bio je posebno ekstreman, a 2016. je brzo nadmašila 2015. kao najtoplija godina u istoriji, prema Svjetskoj meteorološkoj organizaciji (SMO).
„Ti neobični El Ninjo događaji uticali su na obrazac padavina širom sveta, smanjujući kopneno skladištenje vode u basenu Amazona i stoga dovodeći do povećanja globalne srednje okeanske mase“, objašnjavaju Vilijam Ljovel i njegove kolege u svom radu.
Da bi došli do ovog nalaza, istraživači su kombinovali podatke sa više satelita i globalnog niza plutajućih okeanskih senzora, i analizirali promene u temperaturama okeana, masi okeana i količini vode uskladištene na kopnu, u rečnim sistemima kao što je sliv Amazona.
Amazonski basen pokriva oko 35 odsto južnoameričkog kontinenta, ogroman sliv vode koji se sastoji od reke Amazon i njenih kapilarnih pritoka.
Llovel i kolege su otkrili da je 80 odsto porasta od 15 milimetara u periodu 2014-2016 bilo posledica povećanja mase svetskih okeana pošto je El Ninjo promenio obrasce padavina: Amazonski basen je zadržao manje vode, a više kiše je palo iznad istočnog tropskog Tihog okeana. i Argentina.
Otapanje ledenih pokrivača i druge promene vode na kopnu takođe su bili faktor, ali samo isušivanje Amazonskog basena doprinelo je 5 milimetara porastu mora tokom ovog perioda.
Preostalih 20 odsto ili 3 milimetra porasta 2014-2016 pripisano je širenju okeana kako se zagrevao, pokazala je analiza.
Ne postoje dva ista El Ninjo događaja. Dakle, istraživanje otiska prošlih El Ninja – i La Ninja – događaja na globalnom nivou mora pomoći će da se preciziraju projekcije klimatskih modela budućeg porasta nivoa mora, posebno u narednih nekoliko decenija, kažu istraživači.
Ranije ove godine, u julu, SMO je proglasila da su se uslovi El Ninja razvili u tropskom Pacifiku odmah nakon ‘trostrukog pada’ La Ninje koji je počeo 2020. Očekuje se da će uslediti izuzetno visoke temperature.