Čovečanstvo je na putu da prekorači više globalnih „prelomnih tačaka” koje bi mogle dovesti do nepovratne nestabilnosti ili potpunog kolapsa ekoloških i institucionalnih sistema, upozorava se u izveštaju Ujedinjenih nacija.
Treći godišnji izveštaj o međusobno povezanim rizicima od katastrofa Instituta za životnu sredinu i ljudsku bezbednost Univerziteta UN u Bonu, Nemačka, otkrio je da će do drastičnih promena doći ako se hitne akcije ne preduzmu oko šest trenutaka kada sociološki sistemi više nisu u stanju da amortizuju rizike.
Prelomne tačke uključuju nekoliko pitanja sa kojima se Kalifornija direktno suočava — iscrpljivanje podzemnih voda, rastući troškovi osiguranja, ekstremne vrućine i izumiranje vrsta. Druge pretnje su topljenje glečera i svemirski otpad. Prema zvaničnicima Ujedinjenih nacija, „kada jedan sistem pređe, drugi sistemi takođe mogu biti gurnuti preko ivice“.
„Veoma praktična posledica će biti da će mnogo više ljudi živeti u veoma nesigurnim uslovima — dakle gubitak života, gubitak sredstava za život i gubitak mogućnosti“, rekla je Zita Sebešvari, zamenica direktora Univerzitetskog instituta UN i jedan od vodećih autora studije. izveštaj. „Ima kaskadne uticaje.“
Prelomne tačke postaju sve više međusobno povezane putem globalnih lanaca snabdevanja, trgovine i komunikacijskih mreža, navodi se u izveštaju. Te veze nude veće mogućnosti za saradnju, „ali nas i izlažu većim rizicima i neprijatnim iznenađenjima“ usled talasnih efekata kada jedan element počne da se ruši.
„Opasno se približavamo ivici višestrukih prekretnih tačaka rizika“, kaže se u izveštaju. Dobra vest je da još nije kasno da se unesu promene kako bi se izbegli ili barem odložili najgori mogući ishodi.
Prema analizi, iscrpljivanje podzemnih voda je jedan od problema sa velikim potencijalnim posledicama. Otprilike 2 milijarde ljudi širom sveta oslanja se na podzemne vode kao primarni izvor, ali 21 od 37 najvećih svetskih vodonosnih slojeva se već iscrpljuje brže nego što se može napuniti.
Prelomna tačka za podzemne vode se dešava kada postojeći bunari nisu dovoljni da dostignu nivo vode i pristup podzemnoj vodi postane preterano skup ili problematičan, kaže se u izveštaju.
Po tom kriterijumu, Kalifornija je već na ivici litice, jer industrijska poljoprivreda i druge upotrebe tako brzo iscrpljuju zalihe da je više od 5.700 bunara trenutno suvo, a hiljade drugih su u opasnosti, prema državnim podacima. Osiromašenje podzemnih voda takođe doprinosi slijeganju zemljišta, pri čemu neke oblasti tonu čak i za 1 stopu godišnje.
Prekoračenje tačke preokreta moglo bi da ima strašne posledice ne samo za lokalne zajednice već i za globalnu proizvodnju hrane, kaže se u izveštaju. U Kaliforniji, zvaničnici pokušavaju da isprave ovo kroz Zakon o održivom upravljanju podzemnim vodama—značajan zakon koji nastoji da ograniči upotrebu podzemnih voda, ali sa vremenskim okvirom za implementaciju koji bi mogao potrajati decenijama.
„Dugoročna vizija je da se izbalansira infiltracija i punjenje podzemnih voda sa izvlačenjem podzemnih voda“, rekao je Sebesvari. „Barem Kalifornija ima plan upravljanja, koji je prilično izvanredan, moram da kažem, jer mnoga mesta u ovoj grupi to nemaju.
Ali podzemne vode su samo jedna od nekoliko prekretnica sa kojima se suočava Kalifornija i svet. Nepodnošljiva toplota izazvana klimatskim promenama takođe je element zabrinutosti. Izveštaj Ujedinjenih nacija procenjuje da se oko 500.000 viška smrtnih slučajeva pripisuje ekstremnoj vrućini godišnje između 2000. i 2019. godine i da je 30% globalne populacije izloženo smrtonosnim toplotnim uslovima najmanje 20 dana godišnje.
Ove godine, planeta je doživela svoje najtoplije leto u istoriji, sa globalnim površinskim temperaturama u avgustu za 2,25° iznad proseka 20. veka. Istovremeni toplotni talasi zahvatili su Evropu, Kinu i jugozapad, gde je Feniks iskusio rekordnih 31 uzastopni dan temperature na ili iznad 110°.
Sebesvari je rekao da je ekstremna vrućina jedna oblast u kojoj prilagođavanje, za razliku od ublažavanja, može biti opravdano, jer mesta kao što su Pakistan i delovi Indije redovno premašuju prag za život. U Los Anđelesu, zvaničnici već istražuju mere prilagođavanja kao što su postavljanje hladnog trotoara, sadnja drveća i mogući gradski mandat koji zahteva klimatizaciju u svim jedinicama za iznajmljivanje.
U međuvremenu, stanovnici Kalifornije se i dalje suočavaju sa pretnjom neosiguranja. Ta tačka preokreta će se desiti kada cena opasnosti postane toliko visoka da osiguranje više nije dostupno ili pristupačno, ostavljajući ljude bez ekonomske mreže sigurnosti kada dođe do katastrofe.
Kalifornija se opasno približila toj tački ranije ove godine kada su se osiguravajući giganti State Farm, Allstate i USAA povukli iz države, navodeći rastuće rizike od požara i druge sve veće pretnje.
U septembru je komesar za osiguranje Rikardo Lara postigao dogovor da ih vrati u Kaliforniju u zamenu za niz ustupaka, uključujući mogućnost mnogo većih premija.
Ali popravka je poslužila samo da se naglasi rastuća globalna kriza podstaknuta sedmostrukim povećanjem troškova katastrofa na globalnom nivou od 1970-ih, navodi se u izveštaju UN. Prošle godine globalni ekonomski gubici od katastrofa iznosili su 313 milijardi dolara.
Izveštaj stiže samo nekoliko nedelja pre COP28 – godišnje međunarodne konferencije o klimi koja će se održati u Dubaiju – i u jeku užarenog leta koje je podstaklo strašna upozorenja naučnika o pogoršanju efekata klimatskih promena.
To takođe podseća na veliku studiju objavljenu u septembru u časopisu Science Advances, koja je otkrila da je planeta prešla šest od devet granica koje sugerišu da je „Zemlja sada daleko izvan bezbednog operativnog prostora za čovečanstvo“.
Dok je izveštaj UN u velikoj meri fokusiran na nepovratne socioekonomske prelomne tačke, studija Science Advances je ispitala planetarne sisteme kao što su oštećenje ozona i zakiseljavanje okeana koji su uglavnom reverzibilni, ali bi mogli promeniti uslove života na Zemlji ako bi bili dovoljno daleko, prema Ketrin Ričardson, glavni autor studije.
Iako su nalazi različiti, Ričardsonova je rekla da se slaže sa procenom UN. Njen okvir je „verovatno bolji način da se saopšti hitnost egzistencijalne krize koju smo sami sebi stvorili jer se može direktno prevesti na neposredno stanje i bogatstvo ljudi“, rekla je ona.
Pored iscrpljivanja podzemnih voda, rastućih troškova osiguranja i ekstremne vrućine, izveštaj UN ističe topljenje glečera, kolaps ekosistema i svemirske krhotine kao sisteme koji se približavaju provalijima.
Ovog leta, globalna pokrivenost morskim ledom dostigla je rekordno nizak nivo – oko 550.000 kvadratnih milja manje od prethodnog minimuma postavljenog u avgustu 2019, prema Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu. Kontinuirano otapanje leda i glečera izazvano globalnim zagrevanjem izazvanim ljudima će imati negativne efekte na dostupnost slatke vode za ljude i druge vrste, navodi se u izveštaju UN.
Kolaps ekosistema je na sličan način u toku, sa ubrzanim izumiranjem izazvanim promenama u korišćenju zemljišta, klimatskim promenama, zagađenjem i invazivnim vrstama.
Više od 400 vrsta kičmenjaka je izumrlo u poslednjih 100 godina, a skoro milion biljnih i životinjskih vrsta trenutno je ugroženo izumiranjem, navodi se u izveštaju UN. To uključuje nekoliko kalifornijskih vrsta kao što su delta losos, losos Chinook, kalifornijski kondori, sivi vukovi i planinski lavovi. Kalifornijsko drveće takođe umire rekordnom brzinom zbog suše, šumskih požara, najezde potkornjaka i drugih pretnji.
Ranije ovog meseca, američka služba za ribu i divlje životinje uklonila je 21 vrstu iz američkog Zakona o ugroženim vrstama zbog izumiranja, uključujući voćnog slepog miša, dve vrste riba, osam vrsta dagnji i 10 ptica.
Konačno, postoji svemirski otpad — jedina vanzemaljska pretnja navedena u izveštaju. Postoji otprilike 8.300 satelita u orbiti i skoro 35.000 drugih praćenih objekata koji kruže oko Zemlje. Mnogi se koriste za globalne komunikacije, sisteme ranog upozorenja, praćenje vremena i druge svrhe koje pomažu u povezivanju ljudi i smanjenju rizika od katastrofe.
Prelomna tačka će se desiti kada postoji tolika kritična gustina objekata u orbiti da bi jedan sudar mogao da izazove lančanu reakciju i da te sisteme odvede van mreže, navodi se u izveštaju.
Iako je bilo nastojanja da se prostor posmatra kao „globalno zajedničko dobro“, takav međunarodni sporazum nije postignut. (U stvari, tadašnji predsednik Tramp je 2020. godine izdao izjavu u kojoj kaže da Sjedinjene Države „ne gledaju na svemir kao na globalno zajedničko dobro“.)
Iako je svaka tačka preokreta potencijalna pretnja sama po sebi, međusobna povezanost između njih je ključna za izveštaj, kaže Džek O’Konor, viši stručnjak na Univerzitetskom institutu UN i jedan od vodećih autora. Sisteme je uporedio sa kulama od drvenih blokova, kao u igrici Jenga.
„Mi i naše ponašanje polako uklanjamo komade jedan po jedan iz baze, sve dok u nekom trenutku sistem više ne može da se nosi sa rastućom nestabilnošću i ne dođe do kolapsa“, rekao je O’Konor novinarima.
On i drugi zvaničnici rekli su da se nadaju da će kreatori politike, svetski lideri i javnost uzeti u obzir nalaze u daljem donošenju odluka kako bi se sprečio najgori scenario. Važno je razmotriti prava i mogućnosti budućih generacija u sadašnjim procesima planiranja, rekli su oni.
„Naš izveštaj ne kaže da smo osuđeni da pređemo ove prelomne tačke rizika, već bi trebalo da nas osnaži da vidimo puteve koji su pred nama i da preduzmemo korake ka boljoj budućnosti“, rekao je O’Konor. „Još uvek vozimo auto. I još uvek imamo izbor.“
