Nesanica nije samo lični problem koji utiče na zdravlje i dobrobit pojedinca. To je pitanje javnog zdravlja koje utiče na javnu bezbednost. To je socio-ekonomsko pitanje, jer je lošiji san povezan sa nižim obrazovanjem i nižim prihodima. I, sve više, to je komercijalno pitanje.
Očekuje se da će globalno tržište nesanice dostići 6,3 milijarde dolara do 2030. godine, podstaknuto povećanim brojem dijagnoza i terapija, kao i pomagala za spavanje, uključujući aplikacije za spavanje.
Postoje brojni digitalni uređaji i aplikacije koje pomažu ljudima da bolje spavaju. Možete kupiti uređaje koji se mogu nositi, kao što su pametni satovi i pametni prstenovi ili narukvice, da digitalno nadgledate svoj san. Možete da preuzmete aplikacije koje beleže koliko dugo spavate i gde možete da evidentirate svoj umor i nivoe koncentracije.
Neki uređaji su dizajnirani da promovišu san, generišući beli ili smeđi šum ili druge mirne zvukove. Takođe možete kupiti „pametne“ jastuke, dušeke i niz pametnih rasvetnih tela i sijalica koje će vam pomoći da pratite i poboljšate san.
Takve tehnologije rade tako da „digitalizuju“ san kao deo „kvantifikovanog sopstva“. Oni pretvaraju prakse spavanja i telesne reakcije u podatke koje možete pregledati. Dakle, ovi uređaji se promovišu kao da nude naučne uvide u to kako kontrolisati poremećaje u životu ljudi uzrokovano lošim spavanjem.
Možete da slušate „priče o spavanju“—priče za laku noć, muziku ili vođene meditacije koje će vam pomoći da zaspite. Zatim tu su blogovi o spavanju, podkasti i sadržaj društvenih medija na TikTok-u, IouTube-u i Instagramu.
Tamo gde postoji sadržaj na društvenim mrežama, tu su i „influenceri“ društvenih medija koji dele svoje mišljenje o spavanju i kako ga dobiti više. Ovi „uticaji spavanja“ su akumulirali veliki broj pratilaca. Neki su profitirali, uključujući i one koji sami sebe emituju spavajući ili pozivaju publiku da pokuša da je probudi – za određenu cenu.
Možda ima koristi od pridruživanja onlajn zajednicama ljudi koji ne mogu da spavaju, bilo da je to na forumu na mreži kao što je Reddit ili posebno dizajniranom programu za poboljšanje sna.
Deljenje i povezivanje mogu olakšati usamljenost za koju znamo da može uticati na san. A tehnologija može olakšati ovu vezu kada niko nije u blizini.
Znamo da zajednice društvenih medija pružaju preko potrebnu podršku za zdravstvene probleme uopšte. Oni omogućavaju ljudima da podele lična iskustva sa drugima koji razumeju, i da razmenjuju savete za najbolje zdravstvene praktičare i terapije.
Dakle, deljenje na mreži, podrška i osećanje pripadnosti mogu da ublaže stres i nesreću koji mogu sprečiti ljude da pronađu dobar san.
Ali postoje neki problemi sa digitalizacijom sna. Fokus na spavanje može stvoriti začarani krug u kojem briga o nedostatku sna može sama po sebi pogoršati san.
Korišćenje aplikacija za praćenje spavanja i nosivih uređaja može podstaći ljude da postanu previše fiksirani na metriku koju ove tehnologije prikupljaju.
Podaci generisani digitalnim uređajima nisu nužno tačni ili korisni, posebno za grupe kao što su stariji ljudi. Neki mladi ljudi kažu da se osećaju lošije nakon upotrebe aplikacije za spavanje.
Postoje i problemi sa privatnošću podataka. Neki digitalni programeri ne štite adekvatno lične informacije koje generišu pametni uređaji za spavanje ili aplikacije.
Zatim, postoji činjenica da je korišćenje digitalnih uređaja pre spavanja samo po sebi povezano sa problemima sa spavanjem.
Drugi kritičari tvrde da ovaj intenzivan fokus na spavanje ignoriše da je nekim ljudima nemoguće dobro spavati, koliko god se trudili ili bilo koje skupe uređaje koje kupuju.
Ljudi koji žive u lošim stambenim prostorima ili u bučnim sredinama nemaju mnogo izbora u pogledu uslova u kojima traže dobar san.
Faktori kao što su prihod i nivo obrazovanja ljudi utiču na njihov san, baš kao i na druga zdravstvena pitanja. A višestruki socioekonomski faktori (na primer, pol, etnička pripadnost i ekonomske poteškoće) se mogu kombinovati, čineći još većom verovatnoću da će imati loš san.
Kvalitet sna je stoga jednako socioekonomski koliko i biološki problem. Ipak, veliki deo saveta koji se nudi ljudima o tome kako da poboljšaju svoj san fokusira se na individualnu odgovornost za promene. Pretpostavlja se da svako može da kupi najnovije tehnologije ili da promeni svoje okruženje ili način života kako bi pronašao bolje „zdravlje sna“.
Dok se „nejednakosti u zdravlju spavanja“ ne poboljšaju, malo je verovatno da digitalni uređaji ili aplikacije mogu da poprave poteškoće sa spavanjem na nivou populacije. Dobar san ne bi trebalo da bude rezerva privilegovanih.
