Kako se kompanija Volt Dizni bliži svojoj 100. godišnjici, investitori se brinu da kompanija možda neće imati tako svetlu budućnost u doba striming servisa, jer je njena cena akcija pala na devetogodišnji minimum. Međutim, prilagođavanje vremenu ne bi bio novi izazov za Dizni, piše N1 Zagreb.
Pre sto godina kada je „Dizni“ bio jedna osoba, a ne globalna kompanija vredna više od 150 milijardi dolara, nove tehnologije zvuka i boja potresle su industriju nemih filmova, ali Volt Dizni je imao snažnu motivaciju da prihvati nove alate za privlačenje publike.
„Želeo je da njegova animacija bude uverljiva, želeo je da prevaziđe ono što mi inače smatramo animacijom“, rekao je Kris Palant, profesor animacije na britanskom Univerzitetu Kenterberi Krist Čerč.
Dizni studio je otvoren u Holivudu 1923. godine – geografski i konceptualno daleko od Njujorka, tadašnjeg centra u tom domenu.
Dizni je zamislio budućnost u kojoj će animirani filmovi dobiti isto poštovanje kao igrani filmovi, piše N1 Zagreb .
Bio je opsednut kvalitetom i ulagao je novac u proizvodnju crtanih filmova koji bi odjeknuli kod njegove publike. Napisao je da je posmatranje stvarnog sveta ključno i da animacija mora da ima „osnovu u stvari kako bi bogatije posedovala iskrenost“.
Dizni je formalizovao 12 principa animacije koji su transformisali statične skice u animirane likove na ekranu.
Iskusni animatori su podučavali principe svakog od novih umetnika koji su se pridružili studiju kako bi osigurali doslednost.
Volt Dizni je ušao u svet animiranih filmova kao mlad preduzetnik u dobroj poziciji da iskoristi postojeće tehnike i prihvati nove alate.
On i njegov studio su iskoristili prednosti zvuka, boja i tehnologije 3D kamere sa pristupom koji nije nužno bio isplativ, ali je proizveo visokokvalitetne animacije.
Svaki put kada bi Diznijevi projekti bili finansijski uspešni, koristio bi novac da uloži više u novi film.
„Na neki način“, rekao je Palant, „Dizni preživljava sopstvenu ambiciju.
Dizni sudio je decenijama uspevao da predvodi industriju animiranog filma sa inovacijama.
Do kraja veka, Piksarov napredak u kompjuterski generisanoj animaciji zasenio je Diznijev tradicionalni ručno crtani stil sa prvom potpuno kompjuterski generisanom animacijom, Toj stori.
Ovog puta, Dizni nije morao da pravi inovacije da bi se izvukao iz problema izazvanih novom tehnologijom.
Kompanija bse mogla osloniti na druge izvore prihoda kroz prodaju robe, tematske parkove i kablovsku televiziju.
Dizni je 2006. kupio Piksar za 7,4 milijarde dolara, a sa tim i Piksarovu sposobnost da očara publiku pikselima.
Sada, 100 godina kasnije, servisi za striming predstavljaju još jedan izazov.
Diznijevo rano kockanje sa novom tehnologijom proizvelo je kvalitetne filmove koji su studio izdvajali od konkurencije.
Kasnije je usvajanje računara zadržalo studio kao glavnog igrača u industriji.
Sada akcionari pomno posmatraju šta će Dizni da uradi dok ulazi u svoj sledeći vek.
