Koji kineski proizvodi će od iduće godine biti jeftiniji za potrošače u Srbiji, a koje proizvode će naše kompanije pod povoljnijim uslovima izvoziti na tržište Kine precizno je određeno Sporazumom o slobodnoj trgovini dve zemlje koji bi na snagu trebalo da stupi iduće godine.
Osim određenih vrsta voća i povrća, mesa i mesnih prerađevina, ribe, na listi proizvoda koje će srpski privrednici izvoziti pod povoljnijim uslovima (uz niže carine, odnosno bez njih) nalazi se i drvo, tkanina, farmacutski proizvodi, mineralna đubriva i drugi.
Ovdašnjim potrošačima će, kada Sporazum stupi na snagu, biti dostupni određeni proizvodi iz Kine po ceni nižoj od sadašnje.
Sporazum o slobodnoj trgovini između Vlade Srbije i Kine potpisan je u Pekingu 17. oktobra ove godine.
„Cilj zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa NR Kinom je omogućavanje preferencijalnog pristupa kineskom tržištu za srpske proizvode, čime se pored uravnoteženja robne razmene, odnosno smanjenja postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanja pokrivenosti izvoza uvozom, očekuje istovremeno proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji i jačanje sveukupne privredne delatnosti“, stoji u obrazloženju Zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini.
Pregovori koji su prethodnili zaključivanju sporazuma održavali su se u Beogradu i Pekingu i trajali su od 12. aprila do 26. septembra 2023. godine.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom obuhvata 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih.
Sporazum o slobodnoj trgovini, prema rečima ministra trgovine Tomislava Momirovića, ima 93 člana, šest poglavlja i na njemu je, kaže, radilo ukupno osam radnih grupa.
„Kada Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupi na snagu, a mi se nadamo da će to biti i pre juna, veliki broj poljoprivrednih proizvođača, a pre svega oni koji se bave voćem, moći će svoje proizvode da izvoze u Kinu bez carina. Sporazum nije važan samo za poljoprivrednike i njihove proizvode, već i za druge delove srpske privrede. Sporazumom smo obuhvatili i veliki broj proizvoda iz mašinske industrije, poput gvožđa i čelika, ali i proizvode iz farmaceutske industrije, i ako mogu da se poslužim rečnikom poslovnog sveta, osvojili smo jedno novo tržište – najveće tržište na svetu“, istakao je ministar Momirović nakon potpisivanja sporazuma.
Momirović je tada naveo da će koristi od sporazuma osetiti i proizvođači vina, kojima će se u narednih pet godina liberalizovati promet i dodao da su „carine sada 42 odsto i da će svake godine one padati za po 20 odsto, a za pet godina će iznositi nula, pa će na taj način srpski privrednici biti u ogromnoj prednosti u odnosu na ostale evropske proizvođače“.
Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice organizacije Libek, za portal N1 kaže da su, načelno – svi ugovori o slobodnoj trgovini dobri.
„Razlog je, između ostalog, što smanjuju i opterećenje na uvoz. Mi nismo samo proizvođači, nego i potrošači – cena svih proizvoda, uglavnom široke potrošnje, koji se uvoze iz Kine biće niži“, navodi Gajić.
Kada je reč o izvoznicima – oni će imati korist od toga što Kina smanjuje carinske stope i tarife.
Ono što je karakteristično za robnu razmenu Srbije sa Kinom je – znatno veći uvoz od izvoza u ovu zemlju.
Prema podacima Republičkog zavodu za statistiku, izvoz Srbije u Kinu porastao je za više od trećine – sa 799 miliona evra u 2021. na 1,1 milijardu evra u 2022. godini.
Rast je zabeležen i na strani uvoza, za nepunih 34 odsto – sa 3,5 milijardi evra u 2021. na 4,7 milijardi evra u 2022. godini.
Prema podacima Privredne komore Srbije,na listi „top pet“ izvoznih proizvoda u Kinu tokom prošle godine nalaze se, na prvom mestu – rude bakra i koncentrati, potom katode i sekcije katoda, od rafinisanog bakra drvo bukve,obrađeno po dužini,debljine veće od 6mm. Na četvrtom mestu je smrznuto goveđe meso bez kostiju, a na petom ostali motori, naizmenični, višefazni.
Kada je reč o uvozu, prvi na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju su kotlovi sa vodogrejnim cevima preko 45t/h pare, potom pametni telefoni (smartphones), portabl mašine za AOP, mase do 10kg, na četvrtom mestu po vrednosti uvoza su uređaji za klimatizaciju (prozorski,zidni), split sistemi, dok je na petom mestu obojeni lim.
Kina je, inače, 2021. godine bila druga zemlja po vrednosti uvoza u našu zemlju.
Na prvom mestu bila je Nemačka, odakle smo u 2021. zabeležili uvoz od 3,77 milijardi evra. Lane je uvoz iz Nemačke, iako je porastao na 4,45 milijardi evra, pao na drugo mesto u odnosu na 4,7 milijardi evra uveze robe iz Kine.
Ove godine, za prvih osam meseci 2023, Nemačka opet prednjači po vrednosti uvoza u Srbiju – 3,19 milijardi evra, dok je iz Kine u istom periodu uvezeno za 2,97 milijardi evra.
Međutim, Srbija ubedljivo najviše izvozi na tržište Nemačke – 2021. godine u vrednosti od 2,7 milijardi evra, a proše u vrednosti od 3,79 milijardi evra.
Za prvih osam meseci ove godine srpska privreda beleži izvoz u Nemačku vredan 2,86 milijardi evra, dok je vrednost izvoza u Kinu u istom periodu 747,5 miliona evra.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, kako se očekuje, trebalo bi da poveća naš izvoz u ovu zemlju, a ovdašnja preduzeća uključi u kineske globalne lance snabdevanja.
Naš sagovornik po ovom pitanju iskazuje oprez.
U prisustvu Vučića i Sija potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine Biznis 17. okt 2023 73 Biznis 17. okt 2023 73
„Osnov za privlačenje stranih direktnih investicija je da je ovde jeftinije praviti proizvod i izvoziti za Kinu. Evropski proizvođači, kada izvoze za Kinu, retko prave proizvod direktno u Evropi, već imaju proizvodnju koja je bliža Kini. Kod globalnih lanaca snabdevanja proizvod se proizvodi ili u Kini, ili u susednim zemljama zbog visokih troškova transporta“, navodi Mihailo Gajić.
On ističe da je najveći udeo našeg izvoza u Kinu proizvodnja Ziđina – bakar i proizvodi od bakra.
„Sklapanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom je dobro za potrošače. Ali, svakako će biti onih koji su pogođeni time što će roba iz Kine biti jeftinija od domaće konkurencije. Mada, kompanije u Kini i inače prave proizvode u velikim serijama, vodeći se ekonomijom obima (veća proizvodnja – niži troškovi, prim. nov)“, kaže Gajić.
On navodi da nije ubeđen da Srbija kao mala i otvorena privreda može ekonomski uspešno da kreira proizvode za tako daleko i veliko tržište.
