Za one sa tvrdoglavo otpornim oblicima teške depresije, ketamin je sve više ličio na rešenje. Višegodišnje istraživanje nagovestilo je potencijal lečenja disocijativnog anestetika tamo gde drugi lekovi nisu uspeli, obećavajući prednosti terapije elektrošokovima sa mnogo manje rizika.
Bez obzira na sve uzbuđenje, odvajanje nade od uzbuđenja dovedeno je u pitanje snažnim psihoaktivnim efektima leka. Kako možete da sprovedete slepi test za lek koji tako otvoreno odvaja um od tela?
Koristeći prednosti nesvesnog stanja pacijenata pod opštom anestezijom, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford u SAD su ketamin postavili na ultimativni, zlatni standard test.
Njihova randomizovana, trostruko maskirana studija pokazala je da je jedna doza ketamina verovatna kao i infuzija fiziološkog rastvora da poboljša raspoloženje pacijenata kojima je dijagnostikovana umerena do teška depresija u narednim danima.
„Bio sam veoma iznenađen kada sam video ovaj rezultat, posebno što sam razgovarao sa nekim od onih pacijenata koji su rekli „Moj život se promenio, nikada se nisam ovako osećao“, ali su bili u placebo grupi“, kaže stariji autor studije. Boris Heifets, anesteziolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford.
Razvijen 1960-ih u potrazi za novim anesteticima i analgeticima, ketamin ima priličnu istoriju u medicini. I dalje se koristi u hitnoj pomoći do danas kao brzo i pouzdano sredstvo za lečenje pacijenata u bolovima i ekstremnim stanjima uznemirenosti, njegova nedozvoljena upotreba u rekreativne svrhe – zahvaljujući sanjivim, disocijativnim efektima – takođe je polako rasla tokom godina.
Tokom protekle decenije, njegov potencijal kao antidepresiva ponovo je privukao interesovanje u farmaceutskom sektoru. Klinički gledano, otkriveno je da relativno male količine psihodelika poboljšavaju raspoloženje kod pacova, čak i nakon samo jedne doze.
Potencijalna objašnjenja su brzo identifikovana u različitim studijama anatomskih i životinjskih modela, povezujući efekte jedinjenja sa promenama funkcionalne povezanosti i aktivnosti u regionima povezanim sa depresijom.
Studije koje su uključivale pacijente sa dijagnozom teške depresije su naknadno otkrile značajno smanjenje suicidalnih misli i prijavile poboljšanja raspoloženja, što je dovelo do odobrenja FDA za ketamin kao sprej za nos za depresiju otpornu na lečenje.
Iza naslova nade, ostala je mogućnost da bi iskustvo uzimanja moćne psihoaktivne supstance samo po sebi moglo biti kritično za njene terapeutske prednosti.
Da bi ‘maskirali’ efekte leka koji menjaju um od drugih mogućih mehanizama, Heifets i njegov tim dodelili su 40 hirurških pacijenata u jednu od dve grupe; jedan da prima ketamin u opštoj anesteziji, drugi fiziološki rastvor.
Ni pacijent, ni istražitelji, ni medicinsko osoblje nisu znali šta su primili. Dve nedelje nakon operacije, na kraju suđenja, nešto više od trećine ukupnog broja regruta je tačno pogodilo kojoj grupi pripadaju.
Ipak, u danima nakon njihove infuzije, određeni broj pacijenata u obe grupe pokazao je poboljšanje raspoloženja na osnovu Montgomeri-Osbergove skale za procenu depresije, što sugeriše da se prednosti ketamina mogu u velikoj meri svoditi na psihologiju medicinskog lečenja uopšte.
Ovo ne znači nužno da je ketamin potpuno propao u lečenju depresije, iako implicira da bi bilo kakav uticaj mogao biti više posledica opšteg iskustva nego biohemijskog finog podešavanja.
„Takođe smo razmotrili mogućnost da operacija i opšta anestezija bez ketamina imaju antidepresivni efekat“, pišu istraživači. „Međutim, naš pregled prethodnih studija koje su merile simptome depresije u perioperativnom periodu snažno sugeriše drugačije.“
Mozak je složen motor, a sama depresija se pokazala kao komplikovana pojava koja prkosi jednostavnim objašnjenjima ‘hemijske neravnoteže’ ili neprilagođenih kola.
Baš kao što otkrivamo da MDMA pomešan sa terapijom može da pruži isceljujuća iskustva za pacijente sa PTSP-om, kontrolisane doze ketamina u pravom okruženju mogu pomoći osobama sa teškom depresijom da pronađu put napred.
„Postoji definitivno fiziološki mehanizam, nešto što se dešava između vaših ušiju, kada ulivate nadu“, kaže Heifets.
