U preokretu u drevnoj ljudskoj priči, novi dokazi sugerišu da smo cipele možda nosili još u srednjem kamenom dobu (pre 75.000—150.000 godina). To bi moglo značiti da je naša vrsta imala složene kognitivne i praktične sposobnosti mnogo ranije nego što se ranije mislilo.
Najstarije poznate cipele u Evropi stare su 6.000 godina. U Južnoj Africi se verovalo da pre 2.000 godina ljudi nisu nosili cipele. Ali fosili u tragovima sa tri paleopovršine (površine značajne antike) pronađene na južnoafričkoj obali Kejp Koasta menjaju tu priču. Prema jednom od istraživača, dr Bernhardu Zipfelu, sa Instituta za evolucione studije Vitsa, novi dokazi otkrivaju da su ljudi tog vremena nosili neku vrstu obuće da bi hodali po plaži.
„Svi smo pretpostavili da su ljudi obično bosi. Međutim, Južna Kejp obala je u to vreme imala veoma oštre stene. Logično je da su ljudi koristili obuću da bi se zaštitili. Pre sto hiljada godina, povreda stopala je mogla biti fatalan“, rekao je Zipfel.
Nema čvrstih dokaza o tome kakve su cipele nosili drevni hominini. Koža i biljni materijali bi se biorazgradili. Zipfel i njegovi kolege istraživači su stoga smatrali „obuvane“ staze. Međutim, globalna evidencija sajtova koji se pripisuju proizvođačima obuće je retka. Pretpostavljena su samo četiri nalazišta starija od 30.000 godina, sva iz zapadne Evrope. Ovo je uključivalo neandertalsko nalazište. Stoga, tehnološka istraživanja mogu otvoriti nove uvide u istoriju civilizacije.
Ihnologija pomaže u potrazi za dokazima o otiscima stopala koje su napravili ljudi koji nose pokrivač za stopala. Analizom ovih otisaka, ihnolozi mogu saznati više o ponašanju, kretanju i interakcijama drevnih ljudskih populacija.
Zipfel, koji je takođe pedijatar, veruje da su cipele koje su se nosile bile plakije, ili ono što znamo kao japanke. Ovo je potkrijepljeno nedavnim arheološkim dokazima o sandalama koje su nosili ljudi Sana. „Bilo je važno da ove cipele izdrže brige o životnoj sredini“, objašnjava on.
Istraživači su spojili primitivnu obuću. Noseći ih, šetali su gore-dole istim plažama po kojima su ovi hominini gazili. Hodali su u raznim uslovima i mogli su da proučavaju svoje potkovane tragove i po mokrom i po suvom pesku. Tim bi mogao da uporedi stvarne lokacije (starosti između 70.000 i 150.000 godina) sa njihovim radom putem kompjuterizovanih slika. „Postojale su neverovatne korelacije“, rekao je Zipfel.
Njihova teorija otkriva najmanje tri staze na Cape South Coast-u koje su možda napravili obučeni ljudi.
„Iako su naši dokazi neubedljivi, mi smo ipak zadovoljni našim otkrićima. Takođe doprinosimo istraživanju o tome kada su ljudi nosili cipele. Ovo istraživanje je bilo malo i daleko između. Vredi napomenuti da nalazi istraživanja snažno sugerišu da region južna Afrika je bila centar za razvoj kognitivnih i praktičnih sposobnosti tokom dužeg perioda“, rekao je Zipfel.
