Istraživači predvođeni Medicinskom školom u Stanfordu identifikovali su skup jednostavnih zamena hrane koji mogu da naprave veliku razliku u ugljeničnom otisku pojedinca – bez potrebe za drastičnom revizijom u ishrani. Predlozi uključuju razmenu koja je laka kao što je zamena govedine piletinom u buritou ili odabir biljnog mleka umesto mlečnih proizvoda. Ako se univerzalno usvoje, takvi izbori bi smanjili ugljenični otisak u ishrani u SAD za više od 35%, otkrili su istraživači.
„Mnogi ljudi su zabrinuti zbog klimatskih promena, ali velika promena u ishrani može biti teška“, kaže glavni autor studije, dr Ana Grumon, docent pedijatrije i zdravstvene politike. „Umesto toga, identifikovali smo jednostavne, ostvarive zamene — male promene — koje i dalje mogu da proizvedu značajan uticaj.“
Istraživači su takođe procenili uticaj njihovih predloženih promena na zdravlje koristeći Indeks zdrave ishrane Ministarstva poljoprivrede SAD-a – koji meri koliko je naša ishrana zdrava – i otkrili su da promene treba da poboljšaju opšti kvalitet ishrane za sve demografske kategorije.
Grumon je sproveo istragu, objavljenu 26. oktobra u časopisu Nature Food, sa starijim autorom Dijegom Rouzom sa škole javnog zdravlja i tropske medicine Univerziteta Tulane.
Da bi identifikovali lake zamene hrane koje bi mogle imati ogroman uticaj na klimu, istraživači su spojili podatke o emisijama gasova staklene bašte u vezi sa hranom sa velikim, nacionalno reprezentativnim istraživanjem o tome šta ljudi jedu u Sjedinjenim Državama.
U svakoj od četiri grupe hrane – proteini, mešana jela, mlečni proizvodi i pića – identifikovali su hranu koja neproporcionalno doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Zatim su svaku od ovih namirnica uparili sa sličnom opcijom sa mnogo nižim ugljičnim otiskom da bi predložili zamenu i izračunali kakav bi uticaj bio i na karbonski otisak pojedinca i na zemlju ako bi promene bile napravljene.
„Ključ je bio pronaći zamene koje su kulinarski ekvivalentne“, rekla je Rouz. „Radeći ovo, mislimo da će ljudima biti prilično lako da usvoje nova jela, jer će ona biti prilično slična onome što trenutno jedu.“
Zamene u kategorijama proteina i mešanih jela su imale najveći uticaj, sa pomeranjem od govedine koja je prednjačila u oba slučaja. Odabir mlevene govedine za hamburger, na primer, znači da će vaša pljeskavica imati ugljenični otisak koji je osam do 10 puta veći od pileće pljeskavice i oko 20 puta veći od vegetarijanske pljeskavice.
U proseku, odabir piletine za obrok umesto govedine smanjuje emisije gasova staklene bašte potrebne za pripremu obroka za iznos koji je otprilike jednak vožnji od devet milja u automobilu. Ovo možda ne izgleda mnogo na individualnom nivou, ali ako bi svi učestvovali u ovim razmenama, to bi moglo imati značajan uticaj na ugljični otisak nacije u ishrani – potencijalno smanjenje emisija za ekvivalent stotina miliona milja putničkih vozila svakog dana.
„Neke namirnice, poput govedine, dovoljno su štetne da bi pojedinac koji izvrši zamenu primetio veliku razliku u svom ličnom ugljeničnom otisku“, rekao je Grumon. „Kada je ta hrana popularna, razlike zaista počinju da budu važne kada se saberu u populaciji.
Govedina je, kaže Grumon, posebno problematična za životnu sredinu iz tri razloga. Prvo, krave proizvode velike količine metana, snažnog gasa staklene bašte, jednostavno vareći hranu. Drugo, krave zahtevaju značajnu količinu zemlje za ispašu, za pokretanje čiste seče šuma u mnogim delovima sveta.
Konačno, krave imaju mnogo duži životni ciklus od živine i drugih, manjih životinja, što znači da je njihov životni otisak u ishrani mnogo veći do trenutka kada se mogu koristiti za hranu.
„To je trostruki udarac“, rekao je Grumon.
Govedina je bila samo jedna od mnogih zamena koje je tim identifikovao na listi koja ima ponešto za svakoga. Losos je bolji od rakova, na primer, a svinjetina je bolja od jagnjetine (iako je piletina bolja od svinjetine). Ali tim želi da se fokusira na podsticanje potrošača da odustanu od hrane koju najčešće jedu i koja ima najveći ugljenični otisak, jer ona imaju najveći uticaj u celoj zemlji.
Grumon već proučava koje vrste edukativnih kampanja mogu da podstaknu ljude da prave zamene imajući na umu tri glavna cilja: zamenu govedine i svinjetine piletinom ili vegetarijanskim jelima, zamenu kravljeg mleka mlekom bez mleka i zamenu soka celog voća. (Sok ima mnogo veći ugljenični otisak od celog voća jer zahteva mnogo više voća da se iscedi i baci da bi se stvorila ekvivalentna porcija.)
Grummon sprovodi fokus grupe i ankete kako bi video kako će odrasli od 18 do 25 godina reagovati na učenje o uticaju na životnu sredinu koje ove promene mogu imati. Kao istraživač zdravstvene politike, ona zna da je promena navika u ishrani izuzetno teška, ali zato što su njene zamene lakše i zato što su mladi ljudi skloni klimatskoj krizi, ona je optimistična da će njena poruka zaživeti.
Grumon je takođe uzbuđen jer će predložene promene generalno dovesti do zdravije prehrambene navike. Simulirane promene u ishrani u studiji bile su povezane sa povećanjem od 4% do 10% na USDA indeksu zdrave ishrane. A viši indeksni rezultati povezani su sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, raka i drugih stanja.
„To je zaista pobeda“, kaže Grumon. „Ako ste osoba koja želi da promeni ishranu iz zdravstvenih ili ekoloških razloga i izvršite promene koje mi predlažemo, verovatno ćete videti prednosti koje želite.“
