Upala je faktor rizika za mnoge hronične bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti (KVB), a uticaj ishrane na upalu je oblast sve većeg naučnog interesovanja. Konkretno, preporuke za ograničavanje konzumiranja crvenog mesa često su delimično zasnovane na starim studijama koje sugerišu da crveno meso negativno utiče na upalu – ali novije studije to nisu podržale.
„Uloga ishrane, uključujući crveno meso, na upalu i rizik od bolesti nije adekvatno proučena, što može dovesti do preporuka za javno zdravlje koje nisu zasnovane na čvrstim dokazima“, rekla je dr Aleksis Vud, vanredni profesor pedijatrije – ishrane u Centar za istraživanje dečije ishrane USDA/ARS na Medicinskom koledžu Bejlor i Dečjoj bolnici u Teksasu. „Naš tim je pokušao da detaljnije pogleda koristeći podatke o metabolitima u krvi, koji mogu pružiti direktniju vezu između ishrane i zdravlja.“
Vud i njen tim analizirali su podatke poprečnog preseka prikupljene od otprilike 4.000 starijih odraslih koji su učestvovali u multietničkoj studiji ateroskleroze (MESA), a nedavno su objavili svoje nalaze u Američkom časopisu za kliničku ishranu.
Podaci poprečnog preseka su koristan izvor dokaza o tome kako ishrana utiče na zdravlje; koristi podatke koji se primećuju kod slobodnih ljudi, bez pokušaja da utiče na njihov uobičajeni način života. Na ovaj način će možda biti lakše uzeti rezultate iz takvih studija i primeniti ih na neistraživačka okruženja.
Pored procene unosa hrane od strane učesnika koji su sami prijavili i nekoliko biomarkera, istraživači su takođe izmerili niz metabolita unosa hranom u krvi. Metaboliti plazme mogu pomoći da se shvate efekti unosa hranom dok se hrana obrađuje, vari i apsorbuje.
Istraživači su otkrili da kada se prilagodi indeksu telesne mase (BMI), unos neprerađenog i prerađenog crvenog mesa (govedina, svinjetina ili jagnjetina) nije direktno povezan sa bilo kojim markerima upale, što sugeriše da telesna težina, a ne crveno meso, može biti pokretač povećane sistemske upale. Od posebnog interesa bio je nedostatak veze između unosa crvenog mesa i C-reaktivnog proteina (CRP), glavnog markera inflamatornog rizika hronične bolesti.
„Naša analiza dodaje sve veći broj dokaza koji ukazuju na važnost merenja markera u plazmi, kao što su metaboliti, za praćenje ishrane i povezanosti rizika od bolesti, u odnosu na oslanjanje samo na samoprijavljeni unos ishranom“, rekao je Vud. „Naša analiza ne podržava prethodna posmatračka istraživačka udruženja koja povezuju unos crvenog mesa i upale.
Pošto opservacione studije ne mogu da ukažu na uzrok i posledicu, randomizovana kontrolisana ispitivanja (RCT) gde se pojedincima nasumično dodeljuju da konzumiraju faktor ishrane od interesa ili ga ne konzumiraju, potrebna su kao dodatni dokaz za adekvatno razumevanje da li crveno meso ne menja upalu. . Nekoliko RCT-a je pokazalo da nemasna neprerađena govedina može da se uživa u obrascima ishrane zdravim za srce.
„Došli smo do faze u kojoj je potrebno više studija pre nego što možemo da damo preporuke za ograničavanje konzumiranja crvenog mesa za smanjenje upale ako želimo da baziramo preporuke o ishrani na najnovijim dokazima“, rekao je Vud. „Crveno meso je popularno, dostupno i ukusno — i njegovo mesto u našoj ishrani ima duboke kulturološke korene. S obzirom na to, preporuke o smanjenju potrošnje treba da budu podržane snažnim naučnim dokazima, koji još ne postoje.“
