Draguljne ose (Chalcidoidea) su jedna od najraznovrsnijih grupa insekata, sa više od 120.000 opisanih vrsta i procenjenom istinskom raznovrsnošću od skoro milion. Halcidi su parazitoidne ose, koje napadaju druge insekte kako bi položili jaja da bi se hranili i rasli unutar domaćina.
Evolucija i poreklo ove ogromne grupe decenijama zbunjuje naučnike. Na osnovu fosila i molekularnog rada, smatra se da je grupa nastala u kasnoj juri pre oko 162 miliona godina. Do nedavno, nisu bili poznati nikakvi potvrđeni fosili od pre 100 miliona godina. Sada, novoopisana porodica, Protoidae, pruža prvi uvid u to kako su se ove ose pojavile u najranijim fazama njihove evolucije.
Naučnici Jonah M. Ulmer, dr Petr Janšta i prof. dr Lars Krogmann, iz Državnog muzeja prirodne istorije Štutgart (SMNS), zajedno sa dr Dani Azarom sa Libanskog univerziteta, opisuju novu porodicu i 10 novih vrsta dragulja ose u radu u Journal of Himenoptera Research .
Do otkrića porodice došlo je kada je jedan od koautora, prof. dr Lars Krogman, primetio neobičan fosil prilikom posete Prirodnjačkom muzeju u Parizu. Primerak ugrađen u ćilibar imao je dugu strukturu nalik repu koja je prekrivala njegov ovipozitor.
„Ranije je opisana kao potpuno drugačija vrsta osa; međutim, autori su brzo prepoznali da je to zaista drevni halcid. Uprkos prevalenci Chalcidoidea u fosilnim zapisima, nijedna nikada nije zabeležena iz Libana niti je poznato da je to star, tačnije skoro 130 miliona godina“, kaže Džona Ulmer.
Istraživači su ubrzo shvatili da imaju novu i veoma staru porodicu; trenutno najstarija poznata u okviru osa dragulja.
„Ubrzo je postalo očigledno više sličnih primeraka u ćilibaru i porodica sada sadrži dva roda, Protoita i Cretakenomerus. Porodično ime je izvedeno iz toga što je „proto“ oblik Halcidoidea“, objašnjava Ulmer.
Ove drevne vrste predstavljaju jedinstveni snimak kako su ove ose izgledale u svojim najranijim oblicima, što omogućava istraživačima da bolje razumeju redosled evolucionih događaja kroz vreme i kada su određene strukture evoluirale što je na kraju dovelo do ogromne raznolikosti koju vidimo danas.
Najupečatljivija karakteristika nove porodice je dugačak proces nalik na lopatu, koji se proteže od kraja stomaka. Iako nijedna živa vrsta nema tako izraženu strukturu, pretpostavlja se da je pomogla u polaganju jaja i odlaganju jaja, ili možda u prosejavanju rastresitog lišća u potrazi za domaćinima.
Autori primećuju da verovatno postoje i druge jednako stare porodice Halcidoideja koje još uvek čekaju da budu otkrivene, bilo u zemlji ili u starim zaboravljenim muzejskim ormarićima. „Protoitidae pokazuje da možemo nastaviti da gledamo dalje u prošlost nego što smo očekivali i da ipak pronađemo nove i stare vrste“, kaže Ulmer.