Ljudi koji su doživeli traumatske događaje u detinjstvu, kao što su zlostavljanje, zanemarivanje ili disfunkcija u domaćinstvu, mogu imati veću verovatnoću da dožive poremećaje glavobolje kao odrasli, prema meta-analizi objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 25. oktobra 2023. Ovo istraživanje ne dokazuje da takva iskustva izazivaju glavobolje; pokazuje samo asocijaciju.
„Traumatični događaji u detinjstvu mogu imati ozbiljne zdravstvene implikacije kasnije u životu“, rekla je autorka studije dr Ketrin Kreatsulas sa Harvarda T.H. Chan škola javnog zdravlja u Bostonu, Masačusets. „Naša meta-analiza potvrđuje da su traumatski događaji u detinjstvu važni faktori rizika za poremećaje glavobolje u odraslom dobu, uključujući migrenu, tenzijske glavobolje, klaster glavobolje i hronične ili teške glavobolje. Ovo je faktor rizika koji ne možemo zanemariti.“
Meta-analiza je uključivala 28 studija, uključujući 154.739 učesnika iz 19 zemalja.
Od ukupnog broja učesnika, 48.625 ljudi (31%) prijavilo je najmanje jedan traumatski događaj u detinjstvu, a 24.956 ljudi (16%) je dobilo dijagnozu primarne glavobolje. Među učesnicima sa najmanje jednim traumatskim događajem u detinjstvu, 26% je dijagnostikovano sa primarnim poremećajem glavobolje, u poređenju sa 12% učesnika koji nisu imali traumatski događaj u detinjstvu.
Istraživači su otkrili da ljudi koji su doživeli jedan ili više traumatskih događaja u detinjstvu imaju 48% veću verovatnoću da imaju poremećaje glavobolje od onih koji nisu doživeli takve traumatske događaje.
Takođe su otkrili da kako se povećavao broj traumatskih događaja u detinjstvu, povećavale su se i šanse za glavobolje. U poređenju sa ljudima koji nisu doživeli traumu u detinjstvu, ljudi koji su doživeli jednu vrstu traumatskog događaja imali su 24% povećan rizik od poremećaja glavobolje, dok su ljudi koji su doživeli četiri ili više vrsta traumatskih događaja imali više nego dvostruko veće šanse da imaju poremećaj glavobolje.
Istraživači su takođe posmatrali povezanost između vrsta traumatskih događaja u detinjstvu. Događaji kategorisani kao traume pretnji uključuju fizičko zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, emocionalno zlostavljanje, svedočenje i/ili pretnju nasiljem, ili ozbiljne porodične sukobe. Događaji koji su kategorisani kao traume lišavanja uključivali su zanemarivanje, ekonomske nedaće, zatvaranje člana domaćinstva, razvod ili razdvajanje, smrt roditelja i život u domaćinstvu sa mentalnom bolešću, hroničnim invaliditetom ili bolešću, ili zloupotrebom alkohola ili supstanci.
Otkrili su da su traume pretnji bile povezane sa povećanjem glavobolja od 46%, a traume lišavanja povezane sa povećanjem glavobolja od 35%. Među glavnim vrstama trauma pretnji, fizičko i seksualno zlostavljanje je povezano sa 60% povećanim rizikom od glavobolje; među traumama deprivacije, oni koji su doživeli zanemarivanje u detinjstvu imali su skoro trostruko povećan rizik od poremećaja glavobolje.
„Ova meta-analiza naglašava da su traumatski događaji u detinjstvu kategorisani kao traume pretnje ili lišavanja važni i nezavisni faktori rizika za poremećaje glavobolje u odraslom dobu“, rekao je Kreatsoulas. „Identifikovanje specifičnih tipova iskustava iz detinjstva može pomoći da se usmere strategije prevencije i lečenja za jedan od vodećih poremećaja u razvoju širom sveta. Sveobuhvatan plan javnog zdravlja i strategije kliničke intervencije su potrebni za rešavanje ovih traumatskih događaja u detinjstvu.
„Važno je napomenuti da je prava procena asocijacije verovatno veća zbog osetljive prirode izveštavanja traumatskih događaja iz detinjstva.!
