Cene nafte su zabeležile skok od oko 2% u sredu, sa fjučersima na naftu Brent koji su porasli za 2,06 dolara, ili 2,34%, dosegnuvši nivo od 90,13 dolara po barelu. Takođe, fjučersi američke sirove nafte Vest Tekas Intermediate (WTI) su porasli za 1,65 dolara, ili 1,97%, dostižući cenu od 85,39 dolara po barelu.
Cene nafte su započele dan sa padom, ali su brzo preokrenule svoj smer, što se delimično pripisuje povećanju geopolitičkih rizika na Bliskom istoku. Izrael je pojačao bombardovanje južnog Gaze, a nasilje se takođe rasplamsalo u drugim delovima regiona. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu najavio je pripreme za kopnenu invaziju na Gazu.
Istovremeno, zalihe sirove nafte u Sjedinjenim Američkim Državama su porasle za 1,4 miliona barela tokom poslednje sedmice, dostigavši ukupno 421,1 milion barela, što je premašilo očekivani rast od 240.000 barela prema anketi Rojtersa.
Ekonomski izgledi u Evropi postali su sumorni, s obzirom na pad bankarskih pozajmica širom evrozone u poslednjem mesecu, što ukazuje na mogućnost da se blok od 20 zemalja približava recesiji.
Napomena dolazi i iz Kine, najvećeg svetskog uvoznika nafte, gde su odobreni nacrt zakona za izdavanje državnih obveznica u vrednosti od 1 biliona juana (137 milijardi dolara) i dozvoljeno lokalnim vladama da izdaju nove dugove iz svoje kvote za 2024. godinu kako bi podržale ekonomiju. Međutim, Kina je takođe postavila ograničenja za kapacitet prerade nafte kako bi smanjila emisije ugljenika, što bi moglo ograničiti potražnju za sirovom naftom.
U ovom kontekstu, tržište nafte i dalje ostaje podložno fluktuacijama usled mešavine faktora, uključujući geopolitičke tenzije i ekonomske izazove. Sledbenici cena nafte nastavljaju pažljivo pratiti nove informacije kako bi procenili buduće promene na tržištu.