Nakon putovanja od sedam godina i skoro 4 milijarde milja, NASA-ina svemirska letelica OSIRIS-REx lagano je sletela u pustinju Jute 24. septembra 2023. ujutru sa dragocenim teretom. Letelica je donela uzorak sa asteroida Bennu.
Otprilike pola funte materijala prikupljenog sa asteroida od 85 miliona tona (77,6 milijardi kg) pomoći će naučnicima da nauče o formiranju Sunčevog sistema, uključujući i da li asteroidi poput Bennua sadrže hemijske sastojke za život.
Iako je NASA-ina misija predstavljena kao skupa, sa budžetom od 800 miliona dolara i ukupnim troškom od 1,16 milijardi dolara za nešto manje od 9 unci uzorka (255 g), ovaj materijal nije najskuplji poznati materijal.
U poređenju sa drugim dragocenim materijalima, cena uzoraka sa Bennua deluje pristojno. Neki asteroidi koštaju čak 132 miliona dolara po unci, što je oko 70.000 puta više od cene zlata. Prvi vanzemaljski materijal vraćen na Zemlju iz programa Apolo je koštao relativno skromnih 19 miliona dolara po unci.
NASA takođe planira misiju za vraćanje uzoraka sa Marsa, koja bi mogla da košta čak 690 miliona dolara po unci, što je pet puta više od jedinične cene Bennu uzoraka.
Međutim, postoje i „besplatni“ uzorci sa Meseca i Marsa koji padaju na Zemlju u obliku meteorita, ali njihova naučna vrednost može biti ograničena zbog nedostatka podataka o njihovom poreklu. Iako se većina meteorita može kupiti za relativno nisku cenu, uzorci sa Meseca i Marsa koji su prepoznati kao takvi mogu koštati desetine hiljada dolara po unci.
Najskuplji materijali na svetu uključuju radioaktivne elemente, dragulje poput retkih plavih dijamanata, sintetičke strukture poput endoedarskih fulerena, i čak antimateriju, čija cena doseže neverovatnih 1,4 triliona dolara po unci.
Ovaj širok spektar cena za materijale iz svemira i na Zemlji pruža uvid u raznolikost vrednosti u naučnim i komercijalnim kontekstima.