Odrasli sa ADHD-om u većem riziku od demencije

Odrasli sa ADHD-om u većem riziku od demencije

Odrasli kojima je dijagnostikovan poremećaj pažnje/hiperaktivnosti (ADHD) imaju skoro tri puta veću verovatnoću da će razviti demenciju, prema novoj studiji koja je posmatrala 109.218 odraslih osoba sa i bez ovog stanja tokom perioda od 17 godina.

Istraživači iz institucija u Izraelu i SAD otkrili su da je 13,2 odsto učesnika sa ADHD-om razvilo demenciju tokom studije, u poređenju sa 7 odsto onih bez ADHD dijagnoze.

Nakon prilagođavanja za druge potencijalne faktore (kao što su problemi sa srcem) i izračunavanja omjera opasnosti koji takođe uzima u obzir koliko je brzo nastupila demencija, zaključak je bio da su oni sa ADHD-om 2,77 puta skloniji razvoju stanja demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.

Osim što naučnicima nudi novi uvid u neurološke mehanizme koji mogu izazvati demenciju, studija takođe pomaže da se identifikuje više ljudi koji bi mogli biti izloženi većem riziku kako bi se mogle preduzeti mere predostrožnosti.

„Utvrđivanjem da li su odrasli sa ADHD-om izloženi većem riziku od demencije i da li lekovi i/ili promene načina života mogu uticati na rizike, rezultati ovog istraživanja mogu se koristiti za bolje informisanje negovatelja i kliničara“, kaže neurolog Mihal Šnajder Beeri sa Univerziteta Rutgers.

Više od 3 procenta odraslih u SAD ima dijagnozu ADHD. Utiče na kontrolu pažnje, pokreta i impulsa, a istraživači sugerišu da povezani neurološki procesi mogu uticati na sposobnost mozga da se zaštiti od kognitivnog pada kasnije u životu.

Iako podaci nisu dovoljni da pokažu da ADHD direktno izaziva demenciju, oni snažno nagoveštavaju neku vrstu veze – i kao rezultat toga, da je važno pratiti odrasle da li postoje simptomi poremećaja kako stare.

„Simptome nedostatka pažnje i hiperaktivnosti u starosti ne treba zanemariti i o njima treba razgovarati sa lekarima“, kaže Stiven Levin, naučnik za javno zdravlje sa Škole za javno zdravlje Univerziteta u Haifi u Izraelu.

Tretmani za ADHD variraju u zavisnosti od osobe i njenog uzrasta, ali se često koristi kombinacija lekova i bihejvioralne terapije. Ovde se statistički nije pokazalo da su oni sa ADHD-om koji su takođe uzimali psihostimulante u većem riziku od razvoja demencije kasnije u životu.

To sugeriše da je moguće da bi određene promene u tretmanima za ADHD mogle da smanje rizik od demencije – ali će biti potrebno detaljnije istraživanje na velikom uzorku ljudi da bi to bilo sigurno.

„Lekari, kliničari i negovatelji koji rade sa starijim osobama treba da prate simptome ADHD-a i povezane lekove“, kaže Abraham Rajhenberg, naučnik o mozgu i ponašanju na Medicinskoj školi Ikan na planini Sinaj.