Nova studija, koja koristi prvi pristup ove vrste za analizu satelitskih snimaka iz borealnih šuma tokom poslednje tri decenije, otkrila je da požar možda menja lice regiona na način na koji istraživači ranije nisu očekivali.
Istorijski gledano, požari u severnoameričkim borealnim šumama doveli su do toga da su četinari zamenjeni listopadnim drvećem, koje brže raste, zauzima više ugljenika i reflektuje više svetlosti, što dovodi do hlađenja klime i smanjene verovatnoće požara.
Studija, koju je vodio Univerzitet Severna Arizona i objavljena u časopisu Prirodne klimatske promene , otkrila je da iznenađujuće, iako šume postaju sve listopadnije, one ne ostaju takve; nekoliko decenija kasnije, iste šume postepeno počinju da se vraćaju ka četinarskom drveću.
Istraživači su takođe otkrili da je nagli gubitak četinarskih šuma izazvan požarima nadoknađen postepenim povećanjem četinarskih šuma u oblastima koje nisu nedavno izgorele, tako da nije bilo opšteg pomeranja ka listopadnom pokrivaču.
„Potvrdili smo da požari jasno prebacuju šume sa četinara na listopadne pokrivače, ali kada pogledamo te promene tokom mnogo decenija, otkrivamo da listopadno drveće ponovo počinje da se zamenjuje četinarskim drvećem tri do četiri decenije nakon požara“, rekao je Skot Gec, Regents Profesor na Školi za informatiku, računarstvo i sajber sisteme (SICCS) na Univerzitetu Severna Arizona i koautor studije. „Dešava se ogromna dinamika, ali kada sve to zbrojimo, neto povratne informacije o klimi su bile prilično male.“
„Ovo je bilo pomalo iznenađujuće jer je nekoliko nedavnih studija sugerisalo da je došlo do pomeranja ka listopadnim šumama na lokalnom i regionalnom nivou“, rekao je Logan Berner, pomoćni profesor istraživanja u SICCS-u i koautor studije. „Iako naša studija pokazuje da nije bilo velikih promena u sastavu šuma tokom poslednjih decenija, očekujemo da bi kontinuirano zagrevanje klime i povećana aktivnost šumskih požara mogli dovesti do naglašenih promena u sastavu šuma u narednim decenijama.“
Istraživači primećuju da ovo možda nije trajno; poslednjih decenija došlo je do porasta požara u ovim šumama, tako da bi u budućnosti povratak četinaru mogao potrajati duže nego u prošlosti. Kako klima nastavlja da postaje toplija i suša, to će takođe uticati na to kako šume gore i kako se oporavljaju.
„Dok razmišljamo o pristupima upravljanja požarom, uključujući napore da se smanji emisija ugljenika i ublaži rizik od požara za lokalne zajednice i infrastrukturu, ova studija pruža kritičnu osnovu za buduća istraživanja“, rekao je Brendan Rogers, naučni saradnik.
„Naročito nakon leta rekordnih požara u Kanadi, razumevanje kako će se sastav ovih šuma menjati i reagovati na požar tokom vremena je ključno za informisanje o najboljim praksama upravljanja i zaštitu ljudi i planete.
Tim je sproveo istraživanje u okviru NASA-inog eksperimenta o ranjivosti na Arktičkom borealu (ABoVE), čiji je Goetz vođa naučnog tima.
Kao deo svog projekta u okviru ABoVE-a, koristili su satelitske snimke visoke rezolucije borealnih šuma širom Aljaske i Kanade koje je snimila serija satelita Landsat da kvantifikuju promene u sastavu šuma, kako u oblastima koje su izgorele, tako i onima koje nisu. Takođe su kvantifikovali efekte promena šuma koristeći satelitska merenja površinske refleksije i izračunali povratne efekte na klimu.
