Meštani sela kroz koja prolazi Moravski koridor u Kraljevu su na dva sata blokirali Ibarsku magistralu, izražavajući nezadovoljstvo zbog neisplaćenih eksproprijacija koje traju već tri godine. Glavna tačka nezadovoljstva meštana je što su iznos naknade za eksproprisano zemljište smatraju nedovoljnim, te se žale na razlike u cenama koje su ponuđene u odnosu na susedne gradove i opštine.
Na početku, vlasnicima plodne moravske zemlje ponuđeno je oko 50 evra po kvadratnom metru. Međutim, poslednja ponuda od 160 do 180 dinara po metru kvadratnom nije zadovoljila meštane, te su pokrenuli vanparnične postupke protiv preduzeća „Koridori Srbije.“
Iako su neki meštani već dobili prvostepene presude, Viši sud je poništio te presude i vratio ih na ponovno suđenje, usporavajući tako postupak koji traje već tri godine, dok se istovremeno autoput gradi preko njihovih parcela.
Meštani posebno naglašavaju da su cene koje su im ponuđene znatno manje u poređenju sa cenama koje su isplaćene u susednim gradovima i opštinama. Na primer, u Trsteniku su isplaćivane cene od 1.360 dinara po metru kvadratnom, dok u Vrnjačkoj Banji cene dosežu i do 3.100 dinara po metru kvadratnom.
Uprkos sudskim postupcima koji su pokrenuti, veći broj vlasnika zemlje na trasi Moravskog koridora nije primio naknadu. Iz preduzeća „Koridori Srbije“ navode da je oko 95% vlasnika parcela na trasi Moravskog koridora isplaćeno, dok je preostalih 5% ušlo u vanparnične sudske postupke kako bi utvrdili visinu naknade.
Takođe, tvrde da su cene poljoprivrednog zemljišta relativno slične u različitim lokalnim samoupravama i da Poreska uprava, nadležna za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima, primenjuje istu metodologiju za utvrđivanje vrednosti zemljišta.
Meštani, s druge strane, tvrde da njihovo zemljište jeste poljoprivredno, ali je postalo građevinsko zemljište nakon donošenja plana izgradnje Moravskog koridora, što je i zvanično evidentirano u katastru nepokretnosti. Stoga nisu prihvatili ponude koje su tretirale njihovo zemljište kao poljoprivredno, zahtevajući pravednije cene.
Protest meštana se zasniva na njihovom ogorčenju zbog neisplaćenih eksproprijacija i niskih cena ponuđenih za njihovu zemlju u poređenju sa cenama koje su isplaćene u drugim regionima.