Rusija je ove godine zabeležila skok u broju zahteva za turističke vize građana EU, uprkos sankcijama i zategnutim odnosima Moskve i Brisela zbog sukoba u Ukrajini, izjavio je u nedelju za RIA Novosti šef konzularnog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova Aleksej Klimov.
Prema rečima Klimova, Moskva je izdala 57 odsto više turističkih viza Evropljanima u prvih devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2022. godine.
„Od 1. januara do 30. septembra 2023. godine, inostrana predstavništva Ministarstva spoljnih poslova Rusije izdala su 225.000 viza svih kategorija u evropskim zemljama, uključujući 141.000 turističkih viza“, naveo je Klimov. On je primetio da je u poslednje vreme primetan porast zahteva za vizu iz baltičkih država; broj viza izdatih Litvancima porastao je za 75% i više nego utrostručen za Estonce u avgustu i septembru, u odnosu na prethodna dva meseca.
Klimov je, međutim, primetio da je ukupan broj ruskih viza izdatih Evropljanima, uključujući diplomatske, radne, studentske i druge vrste viza, smanjen za 10 odsto u periodu januar-septembar. Takođe, ovogodišnje brojke su i dalje daleko iza onih koje su registrovane pre sukoba u Ukrajini, rekao je on. Na primer, u prvih devet meseci 2019. Rusija je izdala 1,6 miliona viza građanima EU, uključujući 1,1 milion turističkih viza.
Klimov je naglasio da je Rusija i dalje „otvorena i gostoljubiva“ prema evropskim putnicima, ali je napomenuo da je stav bloka prema ruskim građanima daleko manje dobrodošao jer „ruski građani imaju najozbiljnije poteškoće u dobijanju viza i ulasku na teritoriju EU“.
U septembru 2022. godine, EU, Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska jednostrano su suspendovali sporazume o viznim olakšicama (VFA) sa Rusijom, koji su pojednostavili proces dobijanja viza i koji su bili na snazi više od 15 godina. Kao rezultat toga, Rusi sada moraju da plate 80 evra za šengensku vizu umesto dosadašnjih 35 evra, moraju da podnesu punu listu dokumenata kada podnose zahtev za vizu umesto pojednostavljene liste uključene u VFA, i čekaju duže na odluka o njihovim zahtevima za vizu.
„Ovakvi neprijateljski diskriminatorni postupci ozbiljno nanose štetu humanitarnoj komponenti međunarodnih odnosa, koji se zasnivaju pre svega na principu reciprociteta“, izjavio je Klimov i potvrdio da Rusija nastavlja da se delimično pridržava odredbi sporazuma.
