U najnovijoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience, međunarodni tim istraživača predvođen Univerzitetom u Bristolu otkrio je da će budući superkontinent, nazvan Pangea Ultima, pretvoriti Zemljinu površinu u neživući pakao, posebno za sisare. Prema njihovim nalazima, ovaj nadolazeći superkontinent, planiran za formiranje za 250 miliona godina od sada, suočiće se s ekstremnim temperaturama koje će ga učiniti neprijateljskim prema životu.
Nedavna studija koristila je superkompjuterske klimatske modele kako bi simulirala uslove na Pangei Ultimi i otkrila da će širom buduće kopnene mase vladati temperaturni ekstremi. To uključuje široko rasprostranjene temperature od 40 do 50 stepeni Celzijusa, a dnevni ekstremi mogu dostići još veće vrednosti. Osim toga, visok nivo vlažnosti na superkontinentu dodatno će otežati opstanak sisarima, uključujući ljude.
Naučnici su uporedili ovu buduću klimatsku stvarnost sa „trostrukim udarom“ koji uključuje efekat kontinentalnosti, povećano sunčevu radijaciju i visok nivo CO2 u atmosferi. Ovaj spoj nepovoljnih faktora preti da učini Pangea Ultimu nenaseljivom za sisare, čija sposobnost prilagođavanja niskim temperaturama neće biti dovoljna da prežive ovakve ekstremne uslove.
Iako ovi rezultati ukazuju na sumornu budućnost, istraživači takođe ističu da studija ima potencijal da doprinese boljem razumevanju prirodnih procesa koji oblikuju klimatske promene na Zemlji. Njihova analiza sugeriše da će učestalost vulkanizma i promene u Sunčevoj aktivnosti biti ključni faktori koji će doprineti ovim neprijateljskim uslovima.
Pangea Ultima nije prvi superkontinent u istoriji Zemlje, a naučnici podsećaju da se površina planete stalno menja zbog tektonike ploča. Ipak, ovaj novi superkontinent će postaviti nove izazove za preživljavanje sisara i zahtevaće dublje razumevanje kako se Zemljina klima i prirodni procesi menjaju tokom vremena.
