Bela kuća je u petak objavila sveobuhvatan niz predloga za jačanje Izraela i Ukrajine usred dva rata, kao i za više ulaganja u domaću proizvodnju odbrane, humanitarnu pomoć i upravljanje prilivom migranata na američko-meksičku granicu, prenosi AP.
Ukupni troškovi dodatnog zahteva za finansiranje bili su vezani na nešto više od 105 milijardi dolara. Predsednik Džo Bajden se nada da će Kongres hitno da preduzme zakone, i izneo je argumente za produbljivanje podrške SAD svojim saveznicima tokom retkog obraćanja u Ovalnoj kancelariji u četvrtak uveče.
Plan demokratskog predsednika suočava se sa nekim trenutnim komplikacijama na Kapitol Hilu, iako većina zakonodavaca kaže da želi da pomogne obema zemljama. Dom je u zastoju, ne može da usvoji zakon, jer se republikanska većina bori da izabere novog govornika. Novac bi takođe mogao da zaglavi u podeljenom Senatu gde su se republikanci sve više protivili pomoći Ukrajini i zahtevali da se toj meri doda dodatna politika granica.
Ali lider većine u Senatu Čak Šumer, demokrata iz Njujorka, rekao je da će Senat unaprediti Bajdenove predloge što je pre moguće.
„Ovaj zakon je previše važan da bismo čekali da Dom reši njihov haos“, rekao je on. „Demokrate u Senatu će se brzo pozabaviti ovim zahtevom i nadamo se da će nam se naše republikanske kolege sa druge strane pridružiti kako bismo doneli ovo preko potrebno finansiranje.
Lider republikanaca Mič Mekonel, R-Ki., takođe je izrazio podršku, ali je rekao da Senat „mora da donese sopstveni dopunski zakon koji zadovoljava pokazane potrebe naše nacionalne bezbednosti“.
Za pisanje zakona i pregovaranje o njegovom sadržaju moglo bi potrajati nekoliko nedelja. Predsednica Senatskog komiteta za izdvajanja Peti Marej, D-Vash., i najviša republikanka u panelu, senatorka iz Mejna Suzan Kolins, najavili su saslušanje 31. oktobra o zahtevu za potrošnju sa ministrom odbrane Lojdom Ostinom i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je novinarima u petak da ruska invazija na Ukrajinu i napad Hamasa na Izrael predstavljaju „globalnu prekretnicu“.
„Ovaj budžetski zahtev je od ključnog značaja za unapređenje američke nacionalne bezbednosti i osiguranje bezbednosti američkog naroda“, rekao je Saliven.
Najveća stavka u dodatnom zahtevu za finansiranje je 61,4 milijarde dolara za podršku Ukrajini. Deo tog novca će ići za popunu Pentagonovih zaliha naoružanja koje je već obezbeđeno.
Ukrajina se bori da napreduje u iscrpljujućoj kontraofanzivi, a Bela kuća je upozorila da bi Rusija mogla da dobije prednost ako Sjedinjene Države ne požure sa više oružja i municije u sukobu.
„Svet pažljivo prati šta će Kongres dalje da radi“, rekao je Salivan.
Izrael će dobiti pomoć od 14,3 milijarde dolara prema tom predlogu. Najveći deo tog novca bi pomogao u vazdušnim i protivraketnim odbrambenim sistemima, navodi Bela kuća.
Iako pomoć Izraelu i Ukrajini ima široku podršku u oba doma, neki republikanci iu Predstavničkom domu i Senatu su oprezni kada je u pitanju povezivanje finansiranja za dve zemlje. Poslanik Rodžer Vilijams, R-Teksas, rekao je da se o predsednikovom predlogu razgovaralo na sastanku republikanske delegacije njegove države iza zatvorenih vrata u petak.
Vilijams je rekao da je Bajdenov predlog da se pomogne obojici „malo uznemirujući“ jer „on zna da to ne može da uradi bez Izraela“.
Reakcija je simbolična za to kako bi Bajdenova odluka da spoji nekoliko različitih pitanja, u nadi da će proširiti potencijalnu političku koaliciju kako bi se osiguralo usvajanje zakona, takođe mogla da je dovede do iskakanja iz koloseka.
Debate o imigraciji će verovatno biti najteže jer republikanci budu nastojali da pojačaju primenu. Mnogi republikanci su rekli da neće podržati tu meru ako se ne dodaju nove politike, a za sada je nejasno da li bi novac koji Bajden traži bio dovoljan. Grupa republikanskih senatora okupila se u četvrtak kako bi razgovarala o mogućim predlozima koje bi podržali.
„Podržavam pomoć Izraelu i Ukrajini“, objavio je senator iz Teksasa Džon Kornin na X, ranije poznatom kao Tviter. „Ali bez značajnih i suštinskih promena politike koje će se baviti krizom #BidenBorderCrisis, takva pomoć je ozbiljno ugrožena.
Šalanda Jang, direktorka Kancelarije za upravljanje i budžet, sugerisala je da bi bilo licemerno da se suprotstave Bajdenovom predlogu nakon što se žale na slabo upravljanje granicama.
„Neće nam držati predavanja oni koji odbijaju da deluju“, rekla je ona. „Kao što smo više puta rekli, Kongres treba da preduzme mere kako bi obezbedio dovoljno resursa za granicu.
Iako je došlo do zatišja u dolasku migranata u SAD nakon početka novih ograničenja za azil u maju, ilegalni prelasci su prošlog meseca premašili dnevni prosek od više od 8.000.
Bela kuća želi oko 14 milijardi dolara kako bi, između ostalog, povećala broj graničnih agenata, instalirala nove mašine za inspekciju za otkrivanje fentanila i povećala broj zaposlenih za procesuiranje slučajeva azila.
Senator Bill Hagerti, republikanac iz Tenesija, rekao je da je davanje administraciji „više novca za podsticanje njene katastrofalne operacije preseljenja na otvorenim granicama ludilo“.
„To bi pogoršalo graničnu krizu, a ne zaustavilo je“, napisao je na X.
Neki republikanci su jasno stavili do znanja da nema šanse da podrže paket. Senator iz Arkanzasa Tom Koton nazvao ga je „mrtvim po dolasku“.
Bajdenov zahtev za finansiranje uključuje 7,4 milijarde dolara za različite inicijative usmerene ka Indo-Pacifiku, gde su SAD fokusirane na suzbijanje uticaja Kine. Novac je podeljen između zajedničkih bezbednosnih inicijativa u regionu, podstičući proizvodnju podmornica u okviru partnerstva sa Australijom i razvijajući programe finansiranja za zemlje koje bi se inače oslanjale na Peking.
Još 9,15 milijardi dolara je usmereno na humanitarne napore u Ukrajini, Izraelu, Gazi i drugim mestima. Zvaničnici administracije rekli su da će odrediti gde je najbolje usmeriti novac kada bude odobren.
Zastupnica iz Konektikata Rosa Delauro, najviša demokrata u Komitetu za aproprijacije Predstavničkog doma, rekla je da je „vrijeme ključno“ za donošenje zakona.
„Biće nam suđeno kako Sjedinjene Države reaguju na tekuće krize, da li poštujemo naše obaveze prema našim saveznicima u inostranstvu i kako brinemo o nedužnim ljudima širom sveta koji su uhvaćeni u jeku razaranja“, rekla je ona.
