Generalni sekretar UN Antonio Gutereš iskoristio je posetu egipatskom prelazu sa pojasom Gaze u petak da uputi emotivni poziv da se kamioni pomoći kreću u opkoljenu enklavu, nekoliko dana nakon što su SAD podigle nadu da će diplomatski prodor, piše Rojters.
Stojeći na prelazu Rafa na Sinajskom poluostrvu, gde čeka više od 200 kamiona pomoći i gde se nalazi mnogo više pomoći, Gutereš je opisao kašnjenje u isporuci hrane, vode, lekova i goriva onima kojima je potrebna kao srceparajuće.
„Ovi kamioni nisu samo kamioni – oni su spas, oni su razlika između života i smrti za mnoge ljude u Gazi“, rekao je on, dok su stotine ljudi, uključujući vozače kamiona i volontere za pomoć, uzvikivali propalestinske slogane i mahali transparentima nego.
„To što ih vidim zaglavljene ovde mi je veoma jasno – ono što nam treba je da ih nateramo da se pomere, da ih nateramo da pređu na drugu stranu ovog zida, da ih nateramo da se kreću što je brže moguće i što je više moguće.
Rafah je ostao zatvoren nedugo nakon što je Izrael započeo bombardovanje Gaze u znak odmazde za smrtonosni napad militantne grupe Hamas 7. oktobra, a prepirke oko uslova za isporuku pomoći sprečile su njegovo ponovno otvaranje.
Uslovi uključuju izraelske zahteve za mehanizmom za inspekciju pomoći, dok zapadne države nastoje da evakuišu strane nosioce pasoša iz Gaze.
Gutereš, obučen u tamno odelo pod pustinjskim suncem, pozvao je na brz sistem verifikacije pošiljki pomoći.
„Sada se aktivno sarađujemo sa svim stranama, aktivno se sarađujemo sa Egiptom, sa Izraelom, sa SAD, kako bismo bili sigurni da smo u stanju da razjasnimo te uslove, da smo u mogućnosti da ograničimo ta ograničenja“, rekao je on.
Posle posete Izraelu u sredu, američki predsednik Džo Bajden rekao je da je postignut dogovor da 20 kamiona pomoći prođe kroz Rafu. U petak je rekao da veruje da će ti prvi kamioni proći u roku od 48 sati.
To bi bio samo delić onoga što je potrebno. Pre izbijanja sukoba, tamo je u proseku dnevno stizalo oko 450 kamiona pomoći. Zvaničnici UN kažu da je potrebno najmanje 100 kamiona dnevno da bi se pokrile hitne potrebe i da svaka operacija pomoći mora biti održiva u velikim razmerama.
[1/2] Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pregleda pomoć Palestincima, dok zvaničnici čekaju da isporuče pomoć Gazi preko graničnog prelaza Rafa između Egipta i pojasa Gaze, usred sukoba između Izraela i palestinske islamističke grupe Hamas, koji je u toku, na aerodromu Al Ariš, u… Steknite licencna prava Pročitajte više
Većina od 2,3 miliona stanovnika Gaze zavisi od humanitarne pomoći. Obalska enklava je pod blokadom koju su uveli Izrael i Egipat otkako je Hamas preuzeo kontrolu nad njom 2007. godine.
„Govoriti samo o 20 kamiona je cionističko-američki pokušaj da baci prašinu u oči i obmanjuje javno mnjenje o rešavanju katastrofalne humanitarne krize u Gazi“, navodi se u saopštenju Hamasa.
U Ženevi, Jens Laerke, portparol Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), rekao je da je Gazi preko potrebna voda, hrana, gorivo i medicinske potrepštine.
Rafa je jedini prelaz sa Gazom za robu i ljude koji se ne graniči sa Izraelom. Putevi na prelazu i koji vode u Gazu se popravljaju nakon što su pogođeni bombardovanjem u protekle dve nedelje.
Tokom prethodnih sukoba, pomoć je isporučena Gazi tokom humanitarnih pauza preko prelaza Kerem Šalom, koji je pod kontrolom Izraela.
Ali Izrael je rekao da neće dozvoliti da pomoć ne uđe sa svoje teritorije sve dok Hamas ne oslobodi taoce koje je uzeo tokom napada 7. oktobra, a ta pomoć može da uđe kroz Egipat sve dok ne završi u rukama Hamasa.
Gutereš je rekao da humanitarni pristup nikada ne bi trebalo da se pretvara u „moon za pregovaranje“ i da ga treba tretirati odvojeno od evakuacije stranaca i oslobađanja talaca.
Egipat je rekao da nije odgovoran za zatvaranje prelaza, okrivljujući za to Izrael. Kairo se takođe izjasnio protiv bilo kakvog masovnog raseljavanja stanovnika Gaze na Sinaj, odražavajući arapske strahove da bi Palestinci ponovo mogli da pobegnu ili da budu masovno proterani iz svojih domova, kao što su bili tokom rata oko stvaranja Izraela.
Dodatna briga za Kairo je bezbednost na severoistoku Sinaja, gde se suočio sa islamističkom pobunom pre decenije, i rizikom od bilo kakvog prelivanja iz Gaze.
Oko 1.400 Izraelaca je ubijeno u prvom napadu Hamasa, najkrvavijem pojedinačnom danu u 75-godišnjoj istoriji te države. Najmanje 3.800 Palestinaca je ubijeno u izraelskim napadima. Većina poginulih sa obe strane bili su civili.
