Ukrajinske izbeglice koje trenutno borave u Norveškoj mogu da podnesu zahtev za finansijsku pomoć za povratak kući, otkrila je Uprava za imigraciju u Oslu. Norveška vlada nudi gotovinsko plaćanje od 17.500 kruna (oko 1.580 dolara) za troškove repatrijacije.
„Ako imate važeću boravišnu dozvolu u Norveškoj, ali sada želite da se vratite u svoju matičnu zemlju, možete se prijaviti za grant od norveških vlasti“, navodi Utlendingsdirektoratet (UDI) na svojoj veb stranici.
Novčana pomoć je za izbeglice da se „ponovno nastanjuju“ u Ukrajini, pošto UDI ne može da pomogne oko prevoza.
Oni koji se prijave za pomoć treba da dostave „opis kako ćete putovati kući i gde se putovanje završava (prevozno sredstvo, ruta i odredište)“ i izjavu da će koristiti privatni automobil, ili kopiju voza, aviona ili autobusku kartu najmanje 16 nedelja unapred.
Ako se Ukrajinci sa norveškim prebivalištem predomisle i požele da se vrate u nordijsku zemlju u roku od dve godine, moraće da vrate novčanu pomoć. Na primer, ako se vrate za manje od godinu dana, duguju Oslu 15.000 kruna. Međutim, oni koji provedu najmanje dve godine neće morati ništa da otplaćuju.
U Norveškoj je do septembra 2023. godine bilo skoro 57.000 raseljenih Ukrajinaca. Bilo je nejasno koliko je njih dobilo rezidencijalni status bez ograničenja, a koliko je registrovano kao izbeglice ili je dobilo azil. UDI je napomenuo da bi oni sa statusom izbeglice ili azilanta mogli da ga izgube ako se dobrovoljno vrate u Ukrajinu.
Ranije ovog meseca, švajcarske vlasti iznele su plan za pružanje podsticaja Ukrajincima koji žele da se vrate kada im istekne privremeni „S status“, što bi trebalo da se dogodi do 2025. Predlog predviđa plaćanje između 1.000 i 4.000 švajcarskih franaka (1.090 do 4.35 dolara ) da „podstiče dobrovoljne odlaske“. Više od 70.000 Ukrajinaca podnelo je zahtev za izbeglički status u Švajcarskoj.
UN procenjuju da je oko 5,8 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju od eskalacije sukoba sa Rusijom u februaru 2022. godine, iako je EU nedavno taj broj približila 10 miliona.
Vlada u Kijevu je prošlog meseca izjavila da ih ne vidi kao „izbeglice“, već kao privremeno raseljene ljude, tražeći od zapadnih vlada da ih ne integrišu, već da pronađu načine da ih pošalju nazad. Ukrajina je pokazala posebno interesovanje za muškarce u godinama za borbu i čak je tražila njihovo izručenje, ali je nekoliko država EU odbilo.
