Sistemi solarnih panela se sada instaliraju velikom brzinom. Samo tokom 2022. godine, Norveška direkcija za vodne resurse i energiju (NVE) registrovala je udvostručenje instaliranih solarnih sistema koji su povezani na električnu mrežu.
Većina sistema je postavljena na krovove privatnih kuća i industrijskih objekata da bi pokrili sopstvenu potrošnju. Do danas je u Norveškoj instalirano skoro 25.000 sistema solarnih panela.
Međutim, solarni paneli instalirani na zgradama povećavaju rizik i brzinu širenja požara preko krovova i fasada.
Ovo je pokazano u studiji (na norveškom) koju su sproveli istraživači na NTNU u saradnji sa Centrom za istraživanje i inovacije požara (FRIC) i RISE Fire Research (na norveškom sa rezimeom na engleskom).
„Sistemi solarnih panela se često postavljaju sa razmakom između površine zgrade i modula. Ova vrsta strukture omogućava brzo širenje požara, a ove vrste požara mogu biti teško ugasiti“, kaže istraživač Reidar Stølen.
Ovaj jaz često sadrži električne kablove i priključke na solarne panele. Električni kvar može dovesti do požara.
Štaviše, ne samo da sistemi solarnih panela povećavaju rizik od požara, oni takođe povećavaju verovatnoću da se požar brzo širi i može ometati napore vatrogasaca.
„Ako izbije požar, moduli pomažu širenju vatre na krovu“, kaže Stolen.
Eksperimenti pokazuju da se rizik od širenja požara značajno smanjuje povećanjem rastojanja između krova i modula — pod uslovom da početni požar nije previše žestok.
Stolen i njegove kolege su otkrili značajnu razliku u širenju vatre povećanjem udaljenosti sa 6 na 9 centimetara. Drugi istraživači su pronašli slične razlike u širenju vatre povećavajući rastojanje sa 8 na 11 centimetara, odnosno sa 17 na 20 centimetara.
„Male promene u razmaku između krova i modula solarnog panela mogu rezultirati velikim razlikama u brzini širenja požara. Ako je rastojanje veće, struktura može da izdrži veći početni požar“, kaže Reidar Stolen.
Istraživači su takođe istražili kako moduli solarnih panela utiču na sigurnost od požara kada su instalirani na fasadama. Zid dimenzija 4 puta 6 metara i prekriven modulima solarnih panela bio je izložen plamenu koji je ekvivalentan plamenu koji može izaći kroz prozor u slučaju bljeska.
Eksperimenti su pokazali kako su moduli pomogli širenju vatre po fasadama i kako su se delovi modula olabavili i pali. Ovo će biti opasno i za vatrogasce i za ljude koji pokušavaju da pobegnu iz zgrade.
Vatra koja se širi na fasade takođe može predstavljati veći rizik od širenja požara na različite spratove, u poređenju sa požarom koji počinje na krovu. Fasadni požari se mogu proširiti na velike delove zgrade u veoma kratkom vremenskom periodu.
„Naši rezultati pokazuju koliko je važno obratiti pažnju na ove vrste detalja prilikom ugradnje modula. Projektanti sistema solarnih panela za nove ili postojeće fasade moraju uzeti u obzir ove faktore kako bi sprečili eskalaciju požara“, kaže Stølen.
Prema Stolenu, rizik od požara je najveći kada su novi sistemi tek instalirani. To je zbog grešaka i slabosti u instalaciji.
Takođe postoji razlog da se veruje da će se rizik od požara povećati pred kraj radnog veka sistema, ako se oštećenja i habanje na instalaciji ne poprave. Pošto je većina instalacija još uvek prilično nova, ne znamo mnogo o ovim uzrocima požara.
„Mnogi požari se dešavaju kada je sistem potpuno nov i dobiju prvu nedelju pravog sunca. Ovo može da izazove greške ili slabosti u sistemu. To vidimo u podacima iz drugih zemalja, a to vidimo i u mnogim požarima koji dogodila se ovde u Norveškoj“, kaže Stolen.
„Mislim da bi se dosta požara moglo izbeći da je instalacija prošla bolje provere pre nego što je sistem pušten u rad.
Požari u sistemima solarnih panela takođe predstavljaju izazov za vatrogasce.
U anketi koju je sprovelo 66 vatrogasnih službi, samo 20% je odgovorilo da su oni sami ili neko iz njihove vatrogasne službe pohađali kurseve ili obuku o upravljanju požarima u sistemima solarnih panela.
Manje od 10% ispitanika ima sopstvene procedure za incidente koji uključuju požare solarnih panela.
„Vatrogasci imaju malo iskustva u vezi sa požarima solarnih panela. Moduli solarnih panela nastavljaju da proizvode električnu energiju sve dok sunčeva svetlost udara na njihove površine. A naponi su visoki. Ako dođete u kontakt sa njima kada su oštećeni, rizikujete da se ozbiljno povredite, “ rekao je Stolen.
Studija iz 2021. zasnovana na statističkim podacima iz Nemačke, Italije, Australije i Sjedinjenih Država pokazala je da su ove zemlje imale 29 požara godišnje na svaki GV instalirane solarne energije. Požari su nastali uglavnom zbog kvarova na modulima solarnih panela, DC prekidačima, inverterima i konektorima, pri čemu su konektori najviše doprineli.
Stolen veruje da se brojke mogu preneti na norveške uslove.
Vlada je postavila cilj da do 2030. godine instalira 8 teravat-sati solarne energije.
„Ovo je povećanje od 22 puta u odnosu na trenutnu situaciju i moglo bi da znači da možemo očekivati 300 požara svake godine. Biće velika prednost ako možemo da smanjimo ovu procenu“, kaže on.
Istovremeno, istraživač naglašava da je verovatnoća izbijanja požara mala za pojedinačne vlasnike kuća. Ne bi imao nikakvih problema da instalira module solarnih panela na sopstvenu kuću.
„Još nisam instalirao module solarnih panela na svojoj kući, ali bih voleo. Ako imate sistem od 10 kV, statistika kaže da će se požar pojaviti jednom u 3.500 godina. Rizik od požara u svakom pojedinačnom sistemu je stoga prilično mali“, kaže Stolen.
