Sateliti i senzori na zemlji pomažu Keniji, Gani i Zambiji da se izbore sa rizicima od poplava, a poljoprivrednicima da se izbore sa sušom.
Kao i većina ljudi, Mark Noort je sa užasom reagovao na slike razornih poplava u Libiji prošlog meseca. Za razliku od većine drugih, Noort je imao profesionalni razlog da prati dramu.
Stručnjak za tehnologiju posmatranja Zemlje, učestvovao je u istraživačkom projektu koji je koristio sredstva EU za uspostavljanje sistema upozorenja na poplave u drugoj afričkoj zemlji: Keniji.
Noort je imao na umu taj uspešan rad dok je posmatrao udare bujičnih kiša u Libiji koje su izazvale pucanje dve brane, potopile priobalni grad Derna, uništile čitava naselja i ubile hiljade ljudi. Preživeli su rekli da nisu dobili adekvatno upozorenje.
„Uvođenje sistema ranog upozoravanja moglo je upozoriti ljude i broj žrtava bi bio daleko manji“, rekao je Noort, holandski rodom koji je nezavisni konsultant za aplikacije geoprostornih informacija. „Iako je to bila bujna poplava, ipak je potrebno neko vreme da se stigne do urbanog područja.
Projekat EU – nazvan TVIGA – uspostavio je takav sistem ranog upozorenja sa kenijskim meteorološkim odeljenjem u Naroku, gradu koji se nalazi u jugozapadnom delu zemlje u blizini glavnog grada Najrobija. Inicijativa je završena u julu 2022. nakon više od četiri godine.
Narok redovno biva poplavljen delimično zato što se nalazi u basenu poznatom kao Velika Rift Vallei, sa bujnom poplavom u februaru 2022. koja je rezultirala dvema smrtnim slučajevima i široko rasprostranjenim razaranjem.
Sistem upozorenja se oslanja na satelitske podatke i zvanične vremenske prognoze u kombinaciji sa dodatnim — ali relativno jeftinim — meteorološkim stanicama i merenjima vodotoka reka.
Stanovnici se mogu pretplatiti na telefonska upozorenja. Sistem se sada unapređuje u okviru naknadnog projekta — TEMBO Africa — koji je počeo u februaru 2023. i uključiće praćenje manjih reka.
„Ako dobijete pet ili čak samo dva sata upozorenja, to je dragoceno“, rekao je Nik van de Gizen, koji je vodio TVIGA, sada vodi TEMBO i profesor je upravljanja vodnim resursima na Tehnološkom univerzitetu Delft u Holandiji. „Mi generišemo informacije koje se mogu pretvoriti u akcije.
Predviđanje poplava omogućava ljudima da se presele na sigurno, premeste životinje i vozila i blokiraju klozete.
Sve više mesta u Africi postaje osetljivo na poplave kao rezultat klimatskih promena i urbanizacije, što je povećalo količinu tvrdih površina koje sprečavaju upijanje vode zemljom. Neadekvatna drenaža takođe često igra ulogu.
„Ideja je da se uvede usluga predviđanja poplava širom Kenije, a nakon toga da se pronađu partneri u drugim afričkim zemljama da učine isto“, rekao je Noort.
Drugi deo TVIGA se bavio nivoom vode iza brana. Ugradio je tehnologiju za praćenje dotoka u rezervoare za hidroelektrane u Gani i Zambiji.
Voda ponekad može dostići toliku visinu da su operateri brana primorani da je prolivaju kroz otvore za ispuštanje vode iz rezervoara. Ovo može izazvati poplave nizvodno. Takođe gubi potencijalnu hidroelektričnu energiju.
Bolje upravljanje akumulacijama merenjem padavina i rečnog toka uzvodno pokazalo se u TVIGA kao promena igre. Znajući koliko vode dolazi omogućava operaterima brana da reaguju pre nego što hitno oslobađanje postane neophodno.
„Možda biste mogli postepeno da prosipate vodu ili — u idealnom slučaju — da generišete dodatnu električnu energiju tako što ćete pustiti vodu da teče kroz vaše turbine“, rekao je van de Gisen.
Naučnici rade sa lokalnim partnerima u Gani i Zambiji na stvaranju tehnologije lake za korišćenje. Ovo bi trebalo da spreči poplave u gradovima i selima nizvodno od brana hidroelektrana.
„Bolje je proliti se nego da se brane odnesu, kao što se dogodilo u Libiji“, rekao je van de Gizen, koji je radio na projektima vode kao inženjer u zapadnoj Africi.
Osiguranje semena se takođe testira za farmere u Gani, gde polusušna klima doprinosi gubicima useva.
Prema planiranoj šemi, uzgajivači bi platili malo više pri kupovini semena u zamenu za kompenzaciju u slučaju da ne bude dovoljno kiše nakon što je posejano.
Ključno je reći sejačima kada da seju i da znaju kada nije bilo dovoljno kiše za klijanje.
„Ako imate male farmere, sa manje od dva hektara, ne možete svima slati agente osiguranja“, rekao je van de Gizen.
Sateliti i detektori padavina automatski signaliziraju kada padne nedovoljne količine.
Dok sateliti igraju važnu ulogu visoko gore, oni nisu u mogućnosti da ispitaju padavine na tlu za farme.
Umesto toga, naučnici projekta su se okrenuli kosmičkim zracima za ruku pomoći.
Subatomske čestice iz svemira – koje se nazivaju neutroni – kruže na Zemlji brzinom do 20.000 kilometara u sekundi. Kada ima dosta kiše, čestice se odbijaju od molekula vode, usporavajući ih.
Istraživači su napravili komplet koji može otkriti ovo usporavanje neutrona, što signalizira padavine. Sistem kombinuje ove informacije sa satelitskim snimcima kako bi poboljšao predviđanja kada će se pojedina farma suočiti sa sušom.
U scenariju suše, poljoprivrednik automatski dobija seme kao nadoknadu ili isplatu da kupi više ako je potrebno.
„Velika inovacija je ta što ćemo biti veoma brzi sa isplatama“, rekao je van de Gisen.
Ganska osiguravajuća grupa planira da proizvod učini dostupnim lokalnim osiguravačima i bankama 2024. godine.
„Ovde se zaista radi o povezivanju satelitskih posmatranja sa merenjima na zemlji“, rekao je van de Gisen.
