Tekstualne poruke počele su da kruže oko pet minuta nakon što se u nedelju ujutro oglasilo upozorenje o zemljotresu za slavljenike u Episkopalnoj crkvi Svetog Džejmsa u Južnoj Pasadeni.
Oko 80 vernika, sveštenstva i članova hora ležalo je u klupama i pokrivalo glave dok je simulirani zemljotres pogodio svetilište. Posle oko 20 sekundi, parohijani su ustali i izašli iz crkve, uputivši se na određeno mesto za sastanke na susednom otvorenom parkingu.
Većina članova crkve slala je poruke određenim vođama kohorte, dajući im do znanja da su bezbedni i da su van zgrade.
Neki parohijani se, međutim, nisu odazvali. A ostali koji su se okupili na parkingu stali su direktno na put telefonskog stuba i čuli dalekovode, što je moglo da nanese teške telesne povrede da je nedeljna vežba bila snažan zemljotres.
Seizmolog Lusi Džons, kalifornijski stručnjak za zemljotrese i glavni arhitekta nedeljne vežbe, zabeležila je konačan rezultat. Šest od sedam kohorti odgovorilo je da su njihovi parohijani bezbedni i da niko nije povređen ili izgubljen.
„Zapravo, ovo je ispalo bolje nego što sam mislio da će biti“, rekao je kroz smeh Džons, parohijanin u Sent Džejmsu. „Mislio sam da ćemo imati komediju grešaka, da budem iskren, i ovo je bilo lepo iznenađenje.“
Sveti Jakov je bio jedna od šest episkopskih parohija, od 135 koje čine losanđelesku biskupiju, koje su učestvovale u nedeljnom događaju otpornosti na katastrofe. Vežbe su se takođe održavale u Svetom Svetom u Riversajdu, Svetom Andreju u Irvinu, Svetom Edmundu u San Marinu, Svetom Luki u Monroviji i Svetom Petru u San Pedru.
Crkve, hramovi, džamije i druge verske institucije mogle bi da služe kao ključna mesta za pomoć zajednicama da se pripreme za prirodne katastrofe, tvrdi Džons.
Godine 2016, nakon više od 30 godina rada u Geološkom zavodu SAD-a, Džons je pokrenula Centar za nauku i društvo dr Lusi Džons i kreirala je Program otpornosti povezanih zajednica koji ima za cilj da pomogne organizacijama zasnovanim na zajednici i veri, kao i lokalnim samoupravama a neprofitne organizacije kreiraju akcioni plan otpornosti zajednice da se pripreme za zemljotrese ili druge katastrofe.
U programu uspostavljenom za Episkopsku eparhiju Los Anđelesa, crkve su pozvane da razumeju rizik sa kojim se suočavaju njihovi parohijani — bilo od zemljotresa, ekstremne vrućine, poplava ili požara — a zatim kreiraju program otpornosti na katastrofe.
„Kada govorimo o spremnosti za zemljotres, to privlači pažnju svih“, rekao je Džons. „Ali radi se io pripremi i otpornosti na druge katastrofe koje se takođe dešavaju.“
Potencijalni koraci u ovim planovima pripravnosti mogli bi da uključuju smanjenje ugroženosti od zemljotresa u crkvi, kao i u domovima članova, skladištenje hitnih zaliha vode i hrane ili stvaranje centra za hlađenje za intenzivne toplotne talase. Crkve takođe mogu odlučiti da organizuju parohijane u grupe koje su dodeljene parohijanima sa smanjenom pokretljivošću da vide da li im je potrebna pomoć.
Druge akcije mogle bi da uključuju procenu građevinske sigurnosti zgrade crkve i pričvršćivanje polica za knjige i elektronike na zidove.
Džons je borbu za zaustavljanje klimatskih promena klasifikovao kao „moralni imperativ“, ali je takođe rekao da je neophodno shvatiti da je „suočavanje sa još katastrofama“ neizbežno.
Najbolji način da zajednice prežive je da „skrate ono što je potrebno za oporavak“ nakon katastrofe, rekla je ona.
Dve metode da se to postigne su ublažavanje—provera naknadnog opremanja i procena rizika od poplava, na primer—i izgradnja veza zajednice. Sa ovim poslednjim, Džons je rekao da zajednice koje dele resurse i ostaju u komunikaciji imaju veće šanse za oporavak.
Prepodobna Melisa Makarti, kanonik u Eparhiji Los Anđelesa, naglasila je da blizina nije uvek prednost u izgradnji zajednice.
Prva kohorta biskupije uključuje tri parohije u dolini San Gabrijel u roku od nekoliko minuta jedna od druge, zajedno sa crkvama u Irvajnu, Riversajdu i San Pedru.
Ona je rekla da bi zemljotres sa centrom u dolini San Gabrijel verovatno ostavio tri susedne župe u nevolji, dok bi šteta bila manja u drugim oblastima.
„U tom slučaju“, rekla je ona, „parohija poput one u Irvinu mogla bi da prođe uz pomoć i obrnuto ako bi došlo do požara u Irvineu, što se već dešavalo“.
Potencijal štete od zemljotresa je neteorijska potraga u Sent Džejmsu. 1987. godine, zemljotres sa rasedom od 5,9 stepeni Rihterove skale u Vhittier Narrovs-u potresao je crkvu 1. oktobra, dok je naknadni potres jačine 5,3 pogodio tri dana kasnije.
Zvonik Svetog Džejmsa visok 75 stopa bio je ispresecan pukotinama, pucanjem cigle i komadima venaca. Dok su crkva i zvonik popravljeni, objekti su takođe rekonstruisani zbog zemljotresa.
„Neki od tornja su se srušili, a gips je prekrio sve unutar crkve“, rekao je 92-godišnji Jan Arenc, koji je bio vernik u Sent Džejms 1987. „Dve godine smo se sastajali u parohijskoj sali, tako da je bezbednost od zemljotresa divna i neophodna“.
Arenc je priznala da nije „u potpunosti legla“ na klupu, ostavljajući noge i dalje na zemlji jer položaj nije bio sasvim udoban.
Kada je Džons najavio da će se zemljotres desiti, 81-godišnja stanovnica Pasadene Džudi Barbato je odmah pokrila glavu.
Penzioner, koji koristi invalidska kolica, nadao se da će izbeći hipotetički pad maltera sa plafona.
U tom trenutku Barbatoe je postala svesna svih opasnosti i nedostataka svog okruženja: obližnjih visećih lustera i vitraža, kao i izlaza koji nisu pristupačni za invalidska kolica.
„Ponekad su vam potrebni ovakvi događaji“, rekla je, „da biste shvatili sve opasnosti oko sebe i kako se najbolje pripremiti“.
